Kriptotehnologiite ne se samo valutite. Koga se zboruva za blokčejn, prva asocijacija može da bide Bitcoin, Ethereum ili bilo koja druga valuta, no ovaa tehnologija vekje ima golemo vlijanie vrz niza oblasti od stopanstvoto. Vo što e prednosta na blockchainot pišuvavme vo ovoj blog za interesnata uloga koja ovaa tehnologija ja ima pred se vo oživuvanjeto na drevnite institucii za doverba.
No toa ne e krajot na prednostite što gi ima blockchain tehnologijata. Kje ja razgledame primenata vo 5 različni industrii za najdobro da vi pokažeme kako ušte sega blokčejnot vlijae vrz niv i kako vo bliska idnina bi možel da revolucionizira mnogu oblasti od čovekovoto deluvanje.
Bankarstvo i finansii
Prvo i prirodno, se nametnuva prašanjeto za ulogata na blockchain tehnologijata vo tekovite na parite i srodnite industrii. Se pojavuva edna ekonomija koja pokažuva brojni prednosti vo odnos na tradicionalnite, fiat valuti. No, blockchainot može da go unapredi i klasičnoto bankarstvo. Najnapred bidejki bankarstvoto i finansiite, kako i vo mnogu drugi oblasti, se postaveni na baza na rešenija koi se zreli za unapreduvanje.
I pokraj inovaciite, suštinata na bankarskiot sistem, a posebno na megjunarodno i megjudržavno pole, e zasnovana na infrastrukturni tehnologii koi se stari bar 1 decenija, ako ne i povekje. Toa go zabavuva protokot na pari, gi poskapuva transakciite optovaruvajki gi i organizaciite i krajnite korisnici so trošoci koi povekje ne bi moralo da gi ima.
Eden od operativnite trošoci koj najčesto kje go osetite po dzepot e transferor na pari. Dobar del od trošocite pri prenosot na pari ne e samo vo naplatata na uslugata zaradi profit na bankata ili platnata institucija, tuku toa e kompenzacija i za nekolku drugi poteškotii – a koi primenata na blokčejn tehnologijata isto taka gi odstranuva ili ublažuva. Imeno, bankarskiot sistem i ponatamu ne može da smisli sosema adekvaten odgovor na greškite (osobeno čovečkite) i na izmamite. Dobar del od bavnosta na sistemot i pominuvanjeto na sekoj paričen transfer preku nekolku posrednici se slučuva i zaradi centraliziranosta na podatocite koi teško možat da se proverat ili bezbedno da se raspredelat, što bara golema doverba vo sekoj element na platnata infrastruktura.
Blockchain tehnologijata, vo svojata priroda vo koja se vtkaeni kriptografija i bezbedni decentralizirani podatoci, vekje pokažala koja e nejzinata prednost vo poleto na megjunarodniot platen promet. Denes vozmožno e parite brzo i bezbedno da prejdat mnogu granici so trošok od okolu 3 odsto – za razlika od prilično dolgiot period na čekanje i trošoci koi i denes rutinski go optovaruvaat sekoj prenos za 10-20 odsto.
Slično e i so berzanskoto rabotenje. Iako toa ne izgleda taka, sekoja kupoprodažba na proizvodi na berzata (obvrznici, akcii, devizi, derivativni proizvodi) vklučuva mnoštvo posrednici. Osven pobrzata razmena na podatoci, pametnite dogovori (smart contracts) značajno bi ja podignale i bezbednosta i bi go namalile trošokot na učestvo na posrednicite – a koi vsušnost se grižat za bezbednosta i voopšto za beleženjeto na izvršuvanjeto na transakciite..
So ovie unapreduvanja vo finansiskata industrija se zanimava edna od najznačajnite oblasti od kriptotehnologijata – DeFi (decentralizirani finansii). Ovde vo prv plan e Ethereum mrežata koja so primenata na pametnite dogovori ovozmožuva za bezbednosta i udobnosta na upotrebata da se griži posvetenata zaednica na developeri.
Najgolemi igrači i korisnici na blokčejn tehnologijata vo bankarstvoto i finansiskiot sektor se: Ripple, Visa, HSBC.
Logistika i sindziri na snabduvanje
Svetot e povrzan povekje od sekogaš. No za krevkosta na globalniot transport kako važen del od trgovijata zboruva i brodot koj se zaglavi vo Sueckiot kanal i so toa zagrozi mnogu niški od svetskata trgovska razmena. Predizvicite na sovremenata logistika stanuvaat se posloženi sekoja godina. Ima se povekje stranki koi posredno ili neposredno se vpletkani vo održuvanjeto na sindzirot na snabduvanje. Se raboti za prečki koi se odnesuvaat na složenosta na samiot proces i se pootežnatata komunikacija pomegju mnoštvoto učesnici što ja optovaruva vidlivosta od početok do kraj na celiot sindzir na snabduvanje.
Da se razbereme, netransparentnosta ne e samo prečka koja go otežnuva rabotenjeto, tuku i predizvikuva niza problemi od koi mnogu se komunikacioni, finanskiski, biznis, no i – moralni. Od toa može da se zakluči deka kompanijata od edniot del na sindzirot može da znae mnogu malku, ako im e voopšto važno, za toa što se slučuva vo idnite ili prethodnite čekori vo logistikata.
Ne samo što začestila pojavata na lažni dobra – od falsifikuvana obleka, tehnika i lekovi, tuku se provlekuvaat i seriozni problemi kako što se kriumčarenjeto, neetički steknati surovini i detska i robovska rabota. Izoliranosta na učesnicite vo sindzirot na snabduvanje nosi šteta, ne samo finanskiska tuku i čovečka tragedija, a mnogu često bez nikakva zlonamera.
Eden od sistemskite nedostatoci vo ovaa industrija se narekuva efekt na kamšikot (bullwhip effect). Imeno, mnogu učesnici vo lanecot na snabduvanje go gledaat svoeto rabotenje (so pravo) vo potesen krug na svojot opseg. Ako vo daden moment na lager ima premnogu ili premalku roba, se raboti ya podednakvo štetna neefikasnost. Zatoa rutinski se primenuva načeloto “vo vistinsko vreme” (just-in-time). Toa e okej, bidejki taka se sprečuva rasipuvanje na resursite. No, poradi členkovitosta na procesot na snabduvanje, edna mala promena vo pobaruvačkata brzo se prenesuva niz sindzirot kako problem što se povekje se prodlabočuva.
Duri i odstapka od 5 odsto može da predizvika poremetuvanje na krajot od sindzirot od 40 odsto. No, poradi netransparentnosta mnogu e teško da se otkrijat vistinskite posledici od poremetuvanjeto i da se reagira soodvetno. Poznat e primerot na kompanijata Volvo koja zaradi lošo interpretiranite podatoci vo sindzirot na snabduvanje, od fabrikata do prodažbata, zaklučila deka postoi višok na neprodadeni zeleni avtomobili. Oddelenieto za marketing reagiralo. Zalihite se rasprodale, no fabrikata protolkuvala deka postoi organski skok za potreba od zeleni vozila i zatoa go zgolemila proizvodstvoto.
Blokčejn tehnologijata ne nudi, sekako, magično stapče, no definitivno ja zgolemuva transparentnosta ovozmožuvajki podobar i pobezbeden protok na informacii. Zgolemenata brzina i efikasnost na komunikacijata se prenesuva na zgolemenata možnost vistinskata roba da se dostavi na vistinskoto mesto vo vistinsko vreme. Sistemot na doverba, vgraden vo prirodata na blokčejnot, ovozmožuva dolgite i složeni sistemi na logistika podobro da se povrzat, da se podobri sorabotkata pomegju site učesnici vo procesot i da se namali dokumentacijata. So samoto toa se reducira i možnosta za greški i gibitokot na vreme pri procesiranje.
Najgolemi igrači i korisnici na blokčejn tehnologijata vo logistikata se: Walmart, Ford, TradeLens.
Zdravstvo
Pod ovaa industrija ne podrazbirame samo zdravstveni uslugi i zdravstveno osiguruvanje, tuku i farmacevtika. Kako što pokažuva globalnata pandemija, trošocite za zdravstvo, koi vekje zavzemaat značaen del od budžetot (se bliži do cifrata od 20% za SAD, na primer), seušte rastat. Vo procesot na zdravstvena zaštita ne učestvuvaat samo pacientite i lekarite, tuku i osiguritelnite kompanii, farmacevtskite kompanii, site koi što se zanimavaat so preventiva i pratenje na zdravstvenata sostojba, brzata pomoš kako i drugi koi pružaat zdravstveni uslugi.
Najgolemiot problem vo ovoj, možeme slobodno da kažeme, sklop na industrii, e sostojbata na podatocite. Vo tekot na celiot život, a so sekoja poseta na lekar i intervencija, raste oblakot so podatoci koi se generiraat za sekoj pacient. Mnogu često ovie zapisi ne samo što se vo različni standardi, so različen kvalitet i intenzitet, tuku mnogu često se protegaat niz različni državni i privatni organizacii. Vistinska zbirka na temelna i dosledna medicinska dokumantacija od eden pacient može da bide vistinski košmar. Načinot na koj se čuvaat podatocite ( zabarot čuva edni podatoci, bolnicata drugi, privatniot lekar treti itn.) često doveduva do problemi.
Mnogu čest slučaj vo praksata na zdravstvenoto osiguruvanje e deka odredeni naknadi ili proceduri ne možat da se procesiraat poradi nedostatok na podatoci. Koga vo se ova kje se vmeša i potrebata za privatnost i zaštitata na podatoci od lugjeto, jasno e zošto ovaa indiustrija e otvorena za blokčejn rešenijata.
Blockchain e edno od potencijalnite rešenija za ovie problemi. So podobro upravuvanje so podatocite, so pojaki bezbednosti protokoli, so poefikasen transfer na podatoci, so podobra sinhronizacija pri promena na podatocite od pacientite, bi se ovozmožila I podobra zdravstvena zaštita. Ova ne e važno samo za lekarite, tuku za pacientite za da možat da izberat što podobra i poudobna zaštita.
So podobreno pratenje na pobaruvačkata i so pravovremena ponuda i transparentno pratenje na tokovite za snabduvanje, farmacevtskata idustrija bi donela ne samo poeftini lekovi, tuku bi go sprečila rasprostranuvanjeto na pojavite kako što se nekvalitetni medikamenti, nedostatok na zdravstveni pomagala i podobro sobiranje i obrabotka na podatocite od strana na celata industrija.
Najgolemi igrači i korisnici na blokčejn tehnologijata vo zdravstvoto se: Pfizer, CDC, FDA, AIG.
Javen sektor (državna uprava i NGO)
Blockchainot vekje pokaža golem potencijal kako alatka vo sferata na upravuvanjeto. Bilo da se raboti za neformalnata zaednica, gradskata vlast, odlučuvanje za proekt, ovaa tehnlogija pokaža deka e pogodna kako za odstranuvanje na klasičnite problemi so koi se soočuva sekoe upravuvanje taka i za usvojuvanje na nekoi novi kreativni rešenija.
Nepromenlivosta, bezednosta na podatocite, proverka po pat na konsenzus i tokenizacija na glasačkite mokji, ovozmožuva odlukite koi što se nosat da se popravedni. Da zamislime, na primer, gragjani koi što živeat blizu do park. Upravuvanjeto so javnite dobra i uslugi po priroda nosat predizvici za ramnoteža, potreba i korisnost. Koga treba da se plati podkastruvanje na drvo ili griža za parkot, lugjeto koi što živeat najblisku imaat najgolem interes redovno istiot da se održuva, dodeka onie koi živeat podaleku možat da smetaat deka toa ne e nivni problem, iako i tie imaat korist od senkata, ubavinata i kislorodot.
Koe e rešenieto? Ako sekoj gragjanin bi ima onolku tokeni za glasanje, proporcionalno, na primer, sprema blizinata na parkot i frekvencijata na negovoto koristenje, bi imal pogolem interes da ostane vklučen vo prašanjata što gi zasega zaednicata, bidejki i trošocite (ili bilo kakvi drugi opteretuvanja) bi bile poneposredno vrzani za vistinskata mera na negovoto učestvo. So ova bi se sprečila takanarečenata pojava Free riding: lugjeto koi imaat korist od vakvo javno dobro ili uslugi ne učestvuvaat so trošoci, a gi uživaat korisnostite.
Sekako, sposobnosta na blokčejn tehnologijata da čuva decentralizirani podatoci koi se menuvaat samo po odnapred dogovoreni pravila, može da predstavuva prirodna zakana za mnogu vidovi korupcija. Možeme da zamislime sistem za javni nabavki koj odnenadež bi stanal mnogu transparenten. Pametnite dogovori bi možele da avtomatiziraat brojni procesi za odlučuvanje i da sprečat razni zloupotrebi na službenite pozicii. Vakov vid na upravuvanje vekje e odomakjinet vo razni blokčejn zaednici i se narekuva DAO (decentralizirana avtonomna organizacija).
Koj makar i ednaš stapnal vo katastar da dobie bilo kakov dokument na uvid ili sudski dokaz, znae kolku pari i vreme kje zaštedi ako zemjišnite knigi se na blokčejn. Interesno e deka prednosta na blokčejn katastarot uviduva kako visoko razvienite zemji kako Švedska (poradi intenzitetot na transakcii i potrebata podobro da se sledat), taka i pomalku razvienite kako Indija koja započna inicijativa na blokot da se stavat site podatoci koi se del od koruptivnite praktitki.
Da ne spomnuvame drugi državni registri, od pratenje na stažot, zdravstvenata zaštita, registri na firmi, sudski registri, pa duri i glasački spisoci. Blockchainot e rešenie so koe bi možele da imame nepristrasna, bezbedna i sigurna kontrola na procesot na glasanje taka što site relevantni podatoci kje se čuvaat na mreža koja nudi decentralizirano, transaparentno i bezbedno upravuvanje.
Najgolemi igrači i korisnici na blokčejn tehnologijata vo javniot sector se: Gradskata uprava na Seul, Katastarot na Švedska (Lantmateriet), ConsenSys.
Kompjuterska bezbednost
Sekoja industrija koja ja obrabotivme do sega, kako i mnogu drugi, ja sledi se pogolemata zavisnost od kompjuterskata bezbednost. Prenos na pari? Zaštita na podatocite od gragjanite? Čuvstvitelni medicinski podatoci? Se toa bara dobra bezbednost, pri što ne se raboti samo za bezbednosta na podatocite na mrežata vo smisol na presretnuvanje, tuku se raboti i za potrebata za enkriptivna zaštita, za kontrola na pristapot za podatocite da ne bidat izbrišani ili na drug način dostapni na nekoi neposakuvani lica.
Temata za koja seušte nevolno se pišuva e golema kolku što e golema ranlivosta na podatocite. Bez iznesuvanjeto na podatocite koi bi ni ja dignale kosta na glavata, kje vi kažeme deka glaven problem e toa što hakiranjeto e eftino vo sporedba so merkite koi se neophodni za toa da se spreči.
Iako blokčchain tehnologijata ne e neprobojna za napad, so svojata decentralizirana priroda i so propratnata kriptografija predstavuva najbezbedno rešenie do sega. Da, možete da čitate za ovoj ili onoj hakerski napad čija meta se kriptovalutite, no toa i ponatamu ne može da se sporedi so količinata na šteta koja neprestano im se zakanuva na sistemite za sajber zaštita.
Blokčejn rešenijata značajno ja podignuvaat privatnosta na porakite. Vo vrska so toa, internet rabotite (Internet of Things, IoT) stanuva se považen factor vo bezbednosta na mnogu sistemi, a so samoto toa i meta na napadi. Bidejki sekogaš e polesno da se sobori centraliziran sistem (kako što pokažuva makata so napadite na DDoS i DNS), upotrebata na decentraliziranosta na blockchain-ot sekako se nametnuva kako dobro rešenie.
Decentraliziranosta na podatocite isto taka e značajna prednost koga se raboti za kražba na podatoci. Storage rešenijata zasnovani na blokčejnot ja sprečuvaat ranlivosta taka što se odstranuva ona što im e od raka na hakerite, a toa e pronaogjanjeto na ednistvenata slaba točka preku koja i se pristapuva na centralnata baza.
Piratskiot softver i denes odzema okolu 17 milijardi dolari vo dobivka. Blockchain rešenijata i ovde bi donele stabilnost. Ne samo da se spreči gubitokot na profit so razvojni studii (a toa znači i ograničuvanje na unapreduvanjata na softverot koj go koristime), tuku bi se olesnilo upravuvanjeto so krepenicite (patches, updates), so licencite i voopšto bi donelo pogodnosti i za krajnite korisnici.
Najgolemi igrači i korisnici na blokčejn tehnologijata vo kompjuterskata bezbednost se: Chainalysis, Kaspersky Labs, Apollo, StarkWare.
