Internet. Neophoden. Neizbežen.Znaete deka toj ne spojuva, pa tak i komunicirame i toa baš vo ovoj moment. Vie ova go čitate preku nekoj web-pregleduvač, a peridot vo koj ne ni imaše internet, teško deka možeme i da go zamislime (osven onie česni postari, koi mrčejki, sepak go koristat).
Vo posledno vreme, malku-malku pa kripto firmite ja promoviraat evolucijata na internetot i go spomnuvaat Web3, dali e (isklučivo) vrzan za blokčejn tehnologiite i koga toj Web3 kje ja vidi svetlosta na denot? Sè kje vi objasneme, za polesno da razberete!
Što imalo pred internetot?
Pa, imalo kompjuteri. Sekoj gledal vo svojot ekran, bez možnost da pristapi kon drugi sodržini. Postoele mreži i voglavno istite gi koristele stručnjaci. Akademska mreža, voena mreža, biznis mreža od bilo koja golema firma. Pristapot kon mrežite odnadvor bil nevozmožen.
Togaš (domašnite) kompjuteri – pazete go ova! – se povilkuvale edni so drugi, preku telefon! Da da, ne se šeguvame. Taka započna erata na povrzuvanje. Vašiot kompjuter bi se spoil so drug i vo suština pristapot bil terminalski t.e sličen kako da sedite vo kancelarija i da se povrzete so nekoja “ dosadna” mreža. Primitivna elektronska pošta, izvestuvanja, tuka i tamu nekoj forum ili “čet” i toa e toa, bar što se odnesuva na nas “običnite” korisnici. Ta bi bilo kako nekoj Web0.
Web1: Periodot na statičniot internet (1989-2004)
Na začetocite na Web1, mrežata prosto se vikala, Internet. Seušte nemalo WWW. Ste imale mejl kaj provajderot, no seušte nemalo mnogu grafika. Postoele razni (sega po malku zaboraveni) servisi kako što e File Transfer Protocol (FTP), no nemalo web-strani, sè dodeka ne se vospostavel odgovaračkiot protokol.
A koga CERN go proglasi WorldWide Web, na 30. april 1993, se rodija i privite web-strani. Mejl imavte ili kaj servisot Yahoo! Ili kaj Microsoft-oviot Hotmail. Koristevte Netscape da pristapite kon statičnite prezentacii. Ulogata na korisnikot beše da – čita. Sodržinata navistina beše multimedijalna no ne beše mnogu interaktivna vo smisla na pridonesot na korisnikot, razmena na informacii i interakcii. Web 1 primarno e sozdaden za korporaciite i što e interesno – bil decentraliziran.
Postoele otvoreni standardi, sekoj možel da napravi aplikacija, sekoj kompjuter možel da bide server, a mnogu serveri rabotele kako mreža od čvorovi, namesto da postoi centraliziran server. Komunikacijata pomegju korisnicite i sodržinite na početokot voopšto ne postoela, za pokasno da bide otvorena vo oblik na formular.
Poentata na Web1 tehnologijata e vo načinot na primena koj beše odreden od togašnata tehologija, a ja karakteriziraat:
- Statični web sodržini
- Homepage
- Digitalni formulari
- “Banner” oglasi
Web2: Period na socijalni mreži (2004-denes)
Važno e da se razbere deka Web2 ne nastanal odednaš. Vo megjuvreme imame postepena evolucija na internetot. Zatoa nekoi ne se složuvaat deka Web2 započnal vo 2004 i istite bi ja navele ili 2000 ili 2005 ili nekoja četvrta godina kako datum na nastanok.
Što donese Web2? Pa, sè ona što danas go koristite. I Firefox i Chrome i Google kakov što denes go poznavame i AirBnb i Twitter i Snapchat.
Pominaa denovite koga sekoj možeše da napravi svoja čet aplikacija koja raboti na zaednički protokol. Centralizacijata zede zamav. Dodeka Web1 beše karakteriziran od HTML kako osnova, Web2 e sozdaden na tehnologii kako što se Javascript, AJAX, HTML5, CSS3.
Vo prevod, korisnicite započnaa da komuniciraat so drugi korisnici, a težišteto na proizvodstvoto na sodržinite premina od platformata na – nas. Za razlika od Web1 portalot koj korisnicite samo go konsumiraat, Web2 mnogu se potpira na sodržinite koi gi kreiraat baš korisnicite. Ako koristite Facebook, Instagram, Tik-Tok, kje go vidite samo ona što drugite tamu go postavile, a toa se korisnici kako vas.
Socijalnite mreži stanuvaat glaven prostor kako na zabava taka i na rabotenje. Denes pomalku e važno dali imate homepage za razlika od toa kolkavo vi e prisustvoto na Twitter ili YouTube, bilo da ste običen smrtnik, malo stopanstvo ili megakorporacija. Namesto statičen web-sajt daleku považno stana da se izgradi zaednica i istata da se sobere na edna platforma (Slack, Discord, npr).
Web2 dovede do toa centraliziranite servisi i aplikacii da sobiraat ogromni količini od podatoci za svoite potrošuvači. Na izvesen način, korisnicite i nivnite podatoci stanaa “roba” koja sekoja platforma ljubomorno gi čuva, zatoa postoi integracija megju Facebook i Instagram (pod ista kapa na kompanijata Meta), no ne možete da isprakjate poraki od WhatsApp na Telegram i obratno. Napomenuvam deka toa vo Web1 erata beše vozmožno. Dali nekoj koristi mlRC ili plRC ne bilo važno, site protokoli rabotele na istiot IRC protokol.
Web2 tehnologiite se karakterizirani od:
- Dinamički generirani sodržini
- Socijalni mreži
- Digitalni aplikacii
- Marketing sostaven nasproti korisničkite interakcii
Web3: Revolucija na internetot (denešnica – idnina)
Iako Web3 navistina e idninata na internetot, taa idnina se kreira – denes. Kako što nema granici koga prestanal Web1, a nastanal Web2, taka vekje denes se kreiraat i primenuvaat tehnologii koi go činat Web3.
Web3 nastanuva od potrebata da se otstranat centraliziranite sistemi, korisnikot da se oslobodi od ulogata na “onoj koj na megakorporacijata i nosi podatoci”. Denešniot internet gi otugjuva našite podatoci, a sè povekje uredi se povrzuvaat na mrežata. Ako Web1 beše zasnovan na poedinečen kompjuter, Web2 na mobilni, no i ponatamu poedninečni uredi, Web3 donesuva kontinuitet vo povrzanosta na mnogu uredi – TV, avtomobil, frižider, časovnik.
Potrebata za vrakjanje na decentralizacijata i sopstvenosta vrz podatocite, kade što posredi e prašanjeto za doverba (koj upravuva so moite podatoci i kako gi korristi?), može da ja reši – blokčejn tehnologijata. Zatoa po pravilo Web3 sekogaš kje ja gledate vo kontekst na blokčejnot.
Koja e točno vrskata?
Pa, blokčejn tehnologiite, a posebno segmentot na distribuirani zapisi (distributed ledger technology) ovozmožuva bazi na podatoci i rešenija koi pružaat anonimnost i ne barat svoite podatoci da gi doverite nikomu (trustless). Za toa povekje pišuvavme ovde…
Web1 beše sozdaden na principot “eve vi informacii” (read-only). Web2 e zasnovan na platformi i principot “sozdavaj sodržina, primaj sodržina” (read/write). Web3 na toa dodava i “execute”.
Pametnite dogovori (smart contracts) kje ovozmožat sodržinata na “noviot” Internet da bide mnogu personalizirana. Fokusot e na poedinečniot korisnik (za razlika od obrakjanjeto kon celata socijalna mreža). Za takvo nešto neophodno e da se otstrani posrednikot, centraliziranata platforma i da se ovozmoži popameten protok i sortiranje na informaciite (npr so pomoš na veštačkata intelegencija).
Pametnite dogovori i tokenizacijata na internetot spored toa zavisat od blokčejn tehnologiite. Vo izvesen smisol, običniot korisnik nema da go “vidi” Web3 bidejki toj e revolucija koja se slučuva vo načinot na koj se upravuva so podatocite, za namesto kompaniite ili socijalnite mreži fokusot da bide na poedinecot.
I ponatamu kje postojat web-prebaruvači, i ponatamu kje postojat aplikacii so čija pomoš pristapuvame kon sodržinata (samo što tie kje bidat decentralizirani – DApps). Možebi taa sodržina podobro kje bide integrirana vo pogolemata celina (metaverse), kje bide vo 3D, dostapna ne samo preku kompjuter i telefon, no ona što može da zbuni kaj Web3 e vsušnost toa što promenata se slučuva vo načinot na koj se tretira poedinecot, individulaniot korisnik i negovite podatoci, a ne vo vidot na sodržini.
Koga, na primer, pristapite kon decentraliziranata berza (DeX), praktično vekje ste vo Web3 prostorot. Bidejki namesto eden server i edna platforma, ne pristapuvate kon serverot na menuvačnicata, tuku stanuvate del od decentraliziraniot finansiski sistem.
Web3 se gradi so jak akcent na privatnosta i e karakteriziran od:
- AI koj pomagavo personalizacijata na sodržinata
- Blokčejn tehnologii
- Pametni aplikacii
- Marketing po merka na odnesuvanjeto na korisnikot
Ajde ušte ednaš za kraj, no poleka
Stariot Web beše napraven kako način kompjuterot da se povrze na mrežata. Web3 pravi od mrežata eden golem globalen kompjuter. Namesto podatoci koi se čuvaat na server, a gi prisvojuvaat kompanii koi vi nudat uslugi na odredena platforma, podatocite kje bidat del od blokčejn mreža i kako takvi neotugjivi od korisnikot.
Web3 nosi promena koja se slučuva “pozadi ekranot” za korisnicite da možat da imaat poslobodna, poprivatna i pokorisna sodržina. A blokčejn mrežite i kriptovalutite se podloga, baza na podatoci, platen sistem, nov način na koj kje bideme povrzani.
