Pred nekolku godini, terminot blockchain beše samo izraz koj se koristeše vo kompjuterskite nauki i se odnesuvaše na čuvanje i struktuiranje na podatocite.
Denes, blockchain-ot se smeta za revolucioneren, ne samo vo kripto industrijata ili industrijata za pari – tuku i vo idninata na tehnologijata, biznisot i svetot voopšto. Principite na blockchain-ot, iako deluvaat komplicirano, se bazirani na ednostavni osnovi koi ne se tolku teški da se razberat.
Sepak, ako prebaruvate na Google vo obid da najdete nekoe ednostavno objasnuvanje, golemi se šansite deka ušte vo prvite nekolku rečenici kje naidete na poimi koi vi se nepoznati.
Zatoa našata cel vo ovoj tekst e ednostavno i brzo da vi objasnime što e blockchain, koi se negovite benifiti i zošto predizvika opšta revolucija vo svetot na tehnologijata i digitalnite pari.
Što e baza na podatoci?
Blockchain vsušnost e eden vid baza na podatoci. Zatoa, za da možeme da go razbereme, prvo mora da svatime što vsušnost prestavuva bazata na podatoci (database).
Bazata na podatoci e zbirka od podatoci koi elektronski se skladiraat na kompjuterskiot sistem. Informaciite ili podatocite vo bazite na podatoci obično se struktuirani vo forma na tabela za da se ovozmoži polesno prebaruvanje i filtriranje na odredeni informacii.
Bazata na podatoci e dizajnirana da može da sodrži golemi količini informacii kon koi može da se pristapi, koi možat da se filtriraat i so koi lesno može da rakuvaat pogolem broj korisnici istovremeno.
Eden osnoven primer za baza na podatoci bi bila bazata na eden fakultet – site studenti podeleni po nasoki, potoa po grupi, so site ocenкi po sekoj predmet poedinečno. Koga kje odite na šalterot za studentski prašanja i sakate nešto da proverite, ličnosta od drugata strana na stakloto ima pristap kon ovaa baza, može da prebaruva, podnese baranje za izmeni itn. Se ova e skladirano na serverite koi fakultetot gi ima vo svoja sopstvenost ili plakja za nivno koristenje.
Golemite bazi na podatoci vsušnost se zasnovani na smestuvanjeto na podatocite na serverite napraveni od mokjni kompjuteri. Ovie serveri ponekogaš možat da bidat izgradeni so pomoš na stotici ili iljadnici kompjuteri za da imaat kompjuterska sila i kapacitet neophoden za mnogute korisnicu istovremeno da možat da pristapat kon bazata. Seto ova često e vo sopstvenost na pretprijatie, pod kontrola na odredena ličnost ili grupa lugje koi imaat celosna kontrola nad načinot na rabota i so podatocite.
Kako blockchain-ot se razlikuva od vakva, obična baza na podatoci?
Što e blockchain i kako se razlikuva od ostanatite bazi na podatoci?
Blockchain e poseben vid baza na podatoci koj funkcionira po specifični pravila. Ovie pravila go pravat ednistven i sovršeno pododen za koristenje vo svetot na digitalnite valuti, no i za mnogu drugi nameni.
Blok kako osnovna edinica na blokčejnot
Prvata važna razlika pomegju tipičnata baza na podatoci i blockchain-ot e načinot na koj podatocite se struktuirani. Blockchain-ot ne gi grupira informaciite vo tabeli, tuku vo blokovi. Znači, blokot možeme da go gledame kako edna edinica od bazata na podatoci koja sodrži odredeni informacii.
Kje gi objasnime blokovite preku Bitcoin-ot kako primer.
Bitcoin-oviot blockchain e baza na podatoci koja gi čuva site transakcii na BTC koi se bilo koga napraveni – toa mu e ednistvenata funkcija. Krajnata cel na ovoj blockchain e sekoja transakcija da bide verifikuvana, pravilna i zabeležena.
Da go zamislime blokot kako virtuelno parče hartija koe sodrži informacii za transakciite na mrežata. Eden blok vo sindžirot na Bitkoin-ot sodrži informacii za povekje od 500 transakcii. Tie informacii vklučuvaat:
- Koj go ispratil BTC?
- Komu mu go ispratil?
- Kolku BTC se isprateni?
- Svojot hash (koj možeme da go smetame kako ednistven kod, otisok od prst koj e različen za sekoj blok)
- Hash od prethodniot blok
Zatoa što sekoj blok sodrži svoj hash no i hash od prethodniot blok, site blokovi se nadovrzuvaat eden na drug i kreiraat lanec – blockchain.
Toa znači i deka, dokolku nekoj so loši nameri intervenira na eden blok, negoviot hash kje bide promenet, kako i hash-ot od sledniot blok. So drugi zborovi, ne e vozmožno da se “izmami” blockchain-ot so promena na eden blok bidejki vo toj slučaj site sledni blokovi kje go identifikuvaat problemot i kje bidat nevalidni.
P2P mrežata kako garancija za bezbednost
Ušte edna rabota koja pridonesuva za bezbednosta na blockchain-ot e peer-to-peer (P2P) mrežata koja blockchain-ot ja koristi za verifikacii.
Što e peer-to-peer mreža?
Za razlika od serverite koi vo suština se eden kup od mokjni kompjuteri vo sopstvenost na edna kompanija i na edno mesto, P2P mrežata koja ja koristi blockchain-ot e sostavena od nezavisni kompjuteri koi se naogjaat širum svetot.
Vo serverskata arhitektura, site podatoci se naogjaat na edno mesto – na serverot. Kompjuterite moraat da pristapat kon serverot za da možat da pristapat kon podatocite. Vo P2P arhitekturata, server ne postoi, tuku site podatoci se deleni i distribuirani megju nezavisnite kompjuteri koi so samoto svoe postoenje ja kreiraat mrežata.
Ova pak možeme da go demonstrirame preku Bitcoinot.
Ako sakate da ispratite 100 evra preku aplikacijata od bankata, taa transakcija mora da projde niz odredena proverka. Za taa proverka zadolžena e samata banka kako sopstvenik na platformata, odnosno nejzinite vraboteni/serverite koi ja vršat transakcijata na tehničko nivo.
Bidejki Bitkoin-ot nema sopstvenik, ako isprakjate 1 BTC na drug korisnik, potvrdata za ovaa transakcija ne može da ja vrši nekoe centralno telo. Potvrdite za sekoja Bitkoin transakcija ja vrši mrežata od povrzani kompjuteri. Na samiot početok na Bitkoin-ot, ovie kompjuteri bile obični desktop mašini koi i denes možat da se najdat vo sekoe prosečno domakjinstvo.
Ovie kompjuteri, odnosno nivnite sopstvenici, svoevolno stanale del od Bitkoinovata mreža i gi davaat svoite mašini na upotreba za sistemot da može da funkcionira. Del od mrežata može da bide praktično bilo koj na svetot, što go bravi blockchain-ot potpolno decentraliziran.
Znači, Bitcoin-oviot blockchain, poednostaven, funkcionira vaka:
- Iljadnici lugje širum svetot stanuvaat del od P2P mrežata – takanarečeni “rudari”. Nivnite kompjuteri rešavaat kompleksni matematički operacii za da ja verifikuvaat sekoja BTC transakcija (koj isprakja, komu i kolku).
- Edna ličnost i isprakja BTC na druga. Mrežata od rudari ja verifikuva transakcijata i virtuelno ja “zapišuva” vo blokot.
- Preku 500 transakcii možat da vlezat vo eden blok. Toj blok gi sodrži site informacii za tie transakcii, negoviot hash (kod, otisok), kako i hash-ot od prethodniot blok.
- Site blokovi nadovrzani eden so drug, go pravat lanecot, odnosno blockchain-ot.
Kompjuterite koi kje go napravat celosen blokot so rešavanje na transakciite dobivaat i nagrada vo vid na BTC. Megjutoa, toa e posebna tema i ako ve interesira povekje za nea, toa možete da go pročitate ovde: rudarenje kriptovaluti.
Zašto blockchain-ot go menuva svetot: decentralizacija, bezbednost i transparentnost
Eden zbor koj često kje go slušnete koga se zboruva za blockchain i kriptovaluti e decentralizacija.
Suštinski vo prikaznata za decentralizacijata e eden ednostaven princip: ako nemame edno centralno telo, eden čovek, eden sopstvenik, sistemot e značitelno pootporen na malverzacii i korupcija. Ako se vratime na primerot so bankite, dovolen e samo eden korumpiran direktor/senior menadžer i celata rabota e zagrozena. Isto taka dovolen e samo eden hakerski napad na serverite i sistemite od bankata i iljadnici smetki kje bidat izloženi na rizik.
Da ne zboruvame i za čovečkite greški bidejki pogolemiot broj verifikacii i ponatamu gi vršat vrabotenite. So blockchain-ot, se ova praktično e nevozmožno, blagodarejki na toa što toj po svoja priroda e distributed ledger.
Prosto kažano, sekoj učesnik vo blockchain-ot (rudar vo slučajot so Bitcoin-ot, odnosno negoviot kompjuter) može da pristapi kon podatocite, koi se delat na taa mreža, i da poseduva identična kopija. Site izmeni i dopolnuvanja vo ledger-ot im se odrazuvaat i im se kopiraat na site učesnici vo rok od nekolku sekundi ili minuti. Bo prevod, blockchain-ot e skoro nevozmožno da se hakira bidejki site ledger-i, odnosno site korisnici na mrežata (a gi ima preku milion) moraat da bidat napadnati istovremeno za napadot da bide uspešen.
Jasno kako ovoj mehanizam na celosna transparentnost, nezavisnot i decentralizacija e primenliv na drugite industrii. Verifikacijata na podatocite od strana na nezavisni kompjuteri koi konstantno se “odgovorni” za se što se slučuva na mrežata počnuva da naogja realna primena vo mnogu industrii.
Na primer, sindžirite za snabduvanje, vo koi transparentnosta i točnosta na podatocite nosat milioni dolari vekje ja koristat blockchain tehnologijata so dobri rezultati. Za ovie, no i mnogu drugi upotrebi na blockchain-ot, pišuvavme vo eden od minatite tekstovi.
Zaklučok
Ne e lesno da se razbere što e blockchain od prv obid, osobeno ako ne ste zapoznaeni so poimite kako P2P, bazi na podatoci i istorija na digitalnite valuti.
Ako morame blockchain-ot da go svedeme na ednostavna, kratka definicija, taa bi bila ovaa:
Blockchain e podelena, decentralizirana baza na podatoci koja go olesnuva procesot na evidentiranje na transakciite i pratenje na imotot vo mrežata.
Ona što e važno da se razbere e decentraliziranosta na blockchain-ot kako poim. Faktot deka praktično prv pat vo istorijata imame način za skladiranje i verifikacija na podatocite nad koi nema kontrola nitu edno individualno telo, e edna od glavnite pričini za revolucijata za koja svedočime.
Vo toj smisol, blockchain-ot praktično ovozmožuva celosna demokratizacija na nekoi od najvažnite svetski industrii, na prvo mesto finansiskite.
