Blog

Pazarot so kriptovaluti vo 2021. godina

04.01.2022. / Author: Igor Mirković / Category: Interesni fakti

Godinata e na zaminuvanje. Vreme e da napravime osvrt na dviženjata kako na kripto pazarot, taka i na najznačajnite zbidnuvanja od industrijata na kripotehnologii voopšto.  

2021: Godina na golemo budenje na kriptotehnologiite

Koga kje gi prosledime vestite od početokot na godinata pa do denes, interesno e kolku raboti se slučile. Edna od najvpečatlivite promeni e ludiloto za NFT, ludnica koja seušte ne splasnuva.  

Ova beše i godina koga golemite kompanii i sistemi konečno započnaa seriozno da gi razbiraat kriptotehnolgiite. 

Ne nedostasuvaše vozbuda na pazarite, a svedoci sme i na pojavata na novi trendovi kako metaverse koja stana nov zvučen zbor vo kriptosvetot. 

Bitkoin

Najprvo da pogledneme što se slučuvaše so “česniot starec” kako nekoj vid sinonim za kriptovaluti. Ako ništo drugo, Bitkoin i Etereum odamna se etalon vo odnosot na koi site drugi kriptoparički se – alternativa (altcoins).

Onoj koj kupil  Bitkoin na prvi januari go platili okolu $29.000, dodeka sega, na krajot na godinata se prodava za okolu $51.000. Ubav skok od skoro 76%. Zvuči odlično sega, no mnogumina možea da dobijat srcev udar koga od april do juni cenata naglo pagjaše i ostana pri dnoto dosta dolgo. 

Sekako deka na nestabilnosta, osven vo redovnite dviženja na pazarot, i kumuvaa političkite i ekonomski nastani vo svetot okolu nas. Analizirajki gi naporedno vestite i dviženjeto na cenata na Bikoinot, izgleda deka panikata beše posledica od tri klučni griži. 

Danocite i Kinezite

Prviot udar go zadade zakonodavstvoto na SAD. Vo momentot koga cenata beše vo defanziva, se pojavija vesti za reformi vo delot na danočnoto zakonodavstvo. Imeno, nekade kon sredinata na april, Njujork Tajms ja prenesuva vesta za toa deka pretsedatelot Bajden planira skoro dvojno da go zgolemi danokot na kapitalnata dobivka i prilivite od prodažba na dobra, i so nekoi pratečki odluki koi nikako ne bile povolni za poseduvanjeto i trguvanjeto so kriptovaluti. 

Mnogumina počnaa da gi prodavaat svoite Bitkoini vo strav deka nema da gi potkačat novite danočni zakoni, ili da se podgotvat za izmenite koi gi započna zakonodavstvoto. No, so početokot na letoto stana jasno deka dolarot dobro stoi na berzite i deka ne postoi pričina za početen strav, so toa što se pokaža deka ekonomijata započna da se oporavuva vo kontekst na pandemijata.  

Investitorite poleka započnaa da sfakjaat deka Bitkoinot e potencijalno dobra odbrana od inflacijata što predizvika postepeno oporavuvanje na pazarot. Dokaz za toa e toa što vo nomevri cenata na Bitkoinot se iskači i do skoro $69.000.

Drug golem nastan koj predizvika nestabilnost e stavot na Narodna Republika Kina sprema kriptotehnologijata voopšto, a posebno sprema kriptovalutite. Ostriot stav na Kina ne e nešto novo. Ušte od 2013 godina započna progonot na kriptotehnologiite. 

No, kako što se približuvaše denot za početok na voveduvanje na digitalniot juan, državata ja zategna jamkata kako okolu kriptomenuvačnicite i različnite blokčejn kompanii, taka i okolu kriptorudarite. Panikata na pazarot predizvika pad na skoro site kriptovaluti i gubitok od okolu $400 miljardi.

Periodot na pazarna panika od april do juni pokaža deka kriptovalutite se žilavi, no sepak podložni na pritisocite na oficijalnite regulativi, bilo da se raboti za danačnata reforma vo SAD ili voveduvanjeto na CBDC vo Kina.  

Ekologijata i influenserite

Sekako, seto ova ne može da projde bez Ilon Mask, koj i ovaa godina se pokaža kako ličnost poradi koja pazarot može da se razbranuva, a ponekogaš dovolen e i samo eden tvit. No, ovde konkretno mislam za povrzanosta na Ilonovite izjavi so opštiot diskurs na zagriženost za ekološkite posledici koi kriptotehnologiite gi imaat vrz našata planeta.

Kako što sè povekje investitori , kompanii i igrači od “tradicionalnite” pazari se vklučuvaa vo kripto svetot, taka porasna zagriženosta deka potrošuvačkata na električnata energija ja predizvikuvaat blokčejn mrežite. Sovesnoto rudarenje, ekološki poprifatlivite varijanti na kriptotehnologiite i generalno “zelenata” tehnologija stanaa mnogu važni poimi za site učesnici na pazarot.

Koga Ilon Mask, sekako na Tviter, objavi deka Tesla nema povekje da go prifakja BTC kako sredstvo za plakjanje pri kupuvanjeto električni avtomobili, baš zaradi zagriženosta za ekološkite posledici od kriptorudarenjeto, cenata na Bitkoinot vo istiot moment padna za 6%.

Se razbira za ekološkata svest ne se govori od včera. No vo godinata vo koja za cel Wall Street beše mnogu važno kako kompaniite rabotat vo smisol na ekološka i opštestvena odgovornost i transaparentnost vo odlučuvanjeto, vesta za toa deka kriptovalutite trošat struja i toa onaa koja doagja pri upotreba na fosilni goriva (kineski termoelektrani) sekako ne vlijaeše povolno na raspoloženieto kaj krupniot investitorski kapital. 

Godina na alternativni parički

Nekogaš beše Bitkoinot, pa se ostanato. Togaš ETH se ustoliči kako vtora značajna kriptovaluta. Seto ostanato beše meurčinja od sapunica, altcoins, alternativni valuti, margina na kriptotehnologijata.  

Godinata 2021 osven  toa što kje bide zapametena kako godina na probiv na kriptotehnologiite vo mejnstimot, kje ostane obeležana i kako godina koga vo fokusot na pazarot se najdoja i proekti koi navistina pridonesuvaat za idninata na blokčejn mrežite. 

So eden zbor, proektite i platformite koi navistina rešavaat konkretni problemi zaedno so nivnite pratečki tokeni stanuvaat značaen faktor na pazarot za alternativni parički koj e često zanemaruvan kako igralište od onie so dlaboki džepovi ili od onie koi se podgotveni za žestoki rizici. 

Trendot koj voveduva malku red i stabilnost na pazarot so alternativni parički sekako e zgolemuvanjeto na pazarnata kapitalizacija (market cap). So drugi zbotovi, kako što raste vrednosta na proektot, taka raste i doverbata deka ne se raboti za rug pull (što e toa možete da pročitate ovde) ili bilo kakva druga izmama. 

Osven toa stana jasno deka kako što sozrevaat blokčejn tehnologiite taka decentralizacijata ima sè poprimamliva vrednost vo smisol na praktična korist (use case). So približuvanjeto na Web 3.0 sè poživa e aktivnosta na kriptotehnologiite.  

Taka od iljadnici altkoini  (vsušnost ovaa godina brojot na novi parički se duplira i na pazarot gi ima povekje od 10.000!) se izdvojuvaat golemite proekti, često narekuvani i “ethereum killers”, zaradi toa što pokraj ostanatoto se natprevaruvaat so taa mreža vo rešavanjeto na niza problemi, od skalabilnosta, preku interoperabilnosta, do brzinata i praktičnosta na upotrebata na pametnite dogovori. 

Intereseno e deka na vrvot gi imame i Binance i Uniswap kako CeFi i DeFi rešenija. Solana, Cardano, Polkadot, vo nekoj smisol izrasnaa od Ethereumot i se ustoličija kako magneti za investitorite, što pozitivno se odrazuva na nivniot rast, pa i na povratot na vloženoto. 

Koj se kladel na Solana, na prvi januari ovaa godina možel da vidi rast od $2 do $190. No, da ne bide deka Ethereumot na bilo koj način e zagrozen, i ponataka se raboti za najrespektabilna parička koja poleka e sè povekje vo mediumite i ne se smeta za altcoin. Kako i da ne bide koga se pokažuva kako mnogu stabilna, parička čija vrednost raste (se predviduva deka ovaa godina toa kje bide okolu 400-500%), a vestite za novite tehnološki probivi i rešenija koi gi najavuva samo go podobruvaat negoviot ugled.  

NFT: Ludnica koja ne prestanuva

Listajki gi našite vesti možete da primetite deka vo tekot na minatata godina raste interesot za NFT. Baš koga umetničkiot svet počnuva malku po malku da se oporavuva od ludiloto, preku NFT se slučuva najgolemta penetracija na kriptotehnologiite vo mejnstrimot. Najgolemite svetski kompanii od najrazlični potrošuvački segmenti (zabava, moda, mediumi) vsušnost preku NFT tropaat na vratata od kriptsvetot. 

Ima sè povekje sportski klubovi, počnuvajki od NBA i NFL timovite, preku “našiot” tradicionalen fudbal, posebno vo italijanskata i angliskata liga, koi go prodolžuvaat trendot na tokeniziranje na programite za lojalnost kon fanovite i preku zbirki na prigodni kolekcii se preseluvaat na NFT neboto.  

Kade što e sportot, ne se daleku i kompaniite koj proizveduvaat sportska oprema pa Adidas i Nike se vpuštaat vo svoevrsna vojna okolu toa čii kolekcii kje se najdat, ne samo na NFT, tuku i vo društvo na popularni zbirki..

Bored Ape Yacht Club, Crypto Kitties i Crypto Punks osven što se prodavaat za milioni i milioni dolari, stanuvaat inspiracija za mnoštvo kolekcii koi se obiduvaat da go povtorat nivniot uspeh. Od moreto na klonovi možeme da ja izdvoime zbirkata Everydays koja e prodadena za 40.000 ETH (vo toj moment okolu $69 milioni).

Nagornata linija na NFT ja iskoristija i igričkite. Ima sè povekje “play to earn” igri koi se isklučitelno povrzani so NFT tehnologijata. Bi ja izdvoil Axie Infinity, igrata koja ima preku dva milioni aktivni igrači. Axie stvori cel ekosistem od sopstvenici na slatki čudovištca koi vsušnost se koristat vo igrata (za razlika od mnogu NFT na koi ednistvena upotrebna vrednost im e da bidat predmet na trguvanje).

Mnogumina navistina započnaa da zarabotivaat so igranje, poseduvanje i “odgleduvanje” preku igrata Axie. Razmenata na tokeni od od ovaa igra dovede do živ pazar so rast od okolu 950%, a cenata na AXS tokenot skokna od početnite $6 do duri $150.

Trendot rastot na vrednosta na paričkite ili proektite da zavisi i od upotrebnata vrednost posebno se gleda preku primerot na kripto-igrite. Na zaminuvanje e erata na kripto-mačinjata i drugi NFT koi ednostavno se kupuvaat za pokasno da bidat prodadeni.  

Ima sè povekje slučai koga proektite isplakjaat nekoj vid kamata na korisnicite koi kje kupat i koristat NFT, a vo igrite ovie tokeni prestavuvaat imot koj vsušnost se koristi vo igrata. 

Nametnuvanjeto na NFT vo mejnstrim gejmingot dočekano e na nož. Studioto koe raboti na izrabotka na igrata STALKER 2 moralo da gi povleče svoite NFT i da i se izvini na publikata, dodeka duri i golemiot Ubisoft doživea krah so edvaj $400 promet za pompezno najavuvanata zbirka. 

Države i kriptovalute

Ovaa godina beše berikjetna i za probivot na kriptotehnologiite vo oficijalnite institucii. Prv slučaj e sekako El Salvador. Iako ovaa država figuriraše vo skoro sekoja vest koja ja objavivme minatata godina, sepak se raboti za bomba koja ne odeknuva dovolno silno. Mislam, vo odnos na burata koja ja predizvika proglasuvanjeto na Bitkoinot za oficijalno platežno sredstvo ništo poznačajno ne se sluči.  

Svetot kako da odluči da go tretira Salvador kako nekoj vid anomalija. I pokraj citiranjeto na malata adopcija na BTC vo ovaa država, se raboti za prv slučaj kade decentralizirana valuta stanuva nacionalno platežno sredstvo.  

Ništo posebno ne se sluči so BTC, a Salvador sekako vekje prosperiraše. Ne samo od proektite koi kje se ostvarat vo idnina (kriptorudarenje so pomoš na pogon na geotermalna energija), tuku i od toa što državata preku trgovija na kriptopazarot zarabotila za – ni pomalku ni povekje – 20 novi učilišta. Jasno e deka zaminuvanjeto po nabavka e malku rizično ako plakjate vo Bitkoini, sepak Salvadoroviot slučaj definitivno pokažuva deka edna cela država može sosema fino da opstojuva i bez fiat valuta.

Od druga strana, ovaa godina nanese šteta vrz razvojot na nekoi državni kriptoproekti. Doznavame deka CIA vekje nekoe vreme budno go sledi svetot na kriptovalutite (i toa ne samo zaradi kontrarazuznavački i antiteroristički ulogi). Sè pogolem e brojot na državite koi go razgleduvaat voveduvanjeto na nekoj vid digitalna valuta (CBDC). Kina vo toj domen otide najdaleku obezbeduvajki nekolku opsežni testovi za primena na digitalniot juan.

Istražuvanjeto na tema CBDC se sproveduva vo preku pedeset zemji. Nekoi se zainteresirani za digitalni pari kako sredstvo vo platniot promet, za upotreba vo bankarskiot sistem, kliringot i slično, a drugi i za maloprodažba t.e za sekojdnevna upotreba na gragjanite. Megjutoa, samo 6 zemji (npr. Ekvador, Finska, Danska) se otkažaa od ponatamošni čekori kon CBDC.

Vo faza na koncipiranje (proof of concept) se naogjaat Avstralija, Švedska, Turcija, Ukraina, Japonija, Tajland i Brazil. Pilot proekti imaat i Kina, SAD, Francija, Južna Afrika i ušte nekoi zemji. Interesno e deka momentalno Nigerija e edinstvena zemja koja vo oktomvri ovaa godina so lansiranjeto na Nairo, faktički go lansiraše svojot CBDC.

Dali e docna?

Kako što gledate, ovaa godina beše mnogu vozbudliva. Se čini deka kje ostane zapametena kako revolucionerna za vlezot na kriptotehologiite vo mejnstrimot. Se stišuva volatilnosta na pazarot, a sistemite za regulacija ili bar predupreduvanjata protiv izmamite se sè poopsežni. 

Po namaluvanjeto na kamatite za čuvanje (staking), zaemi i farmite za likvidnost, se čini deka sè poteško e da se stane kriptomilioner. Toe ne e nužno loša rabota, a ako se prašuvate dali e kasno, ne grižete se. Ne e kasno. Vo sekoj slučaj sega e vistinski moment podobro da se zainteresirate za kriptotehnologiite i digitalniot imot, a za toa poopsežno pišuvavme, ovde.

 

Ako odlučivte da započnete so kupoprodažba kriptovaluti, cel proces efikasno i bezbedno možete da go napravite preku našata menuvačnica.