Vlezot na golemite kompanii i fondovi na kripto pazarot (pred sè preku investiranje vo Bitkoin) se pokažuva kako meč so dve oštrici. Od edna strana, toa i dade legitimitet na celata kripto industrija i gi podigna cenite na rekordni vrednosti. Od druga strana izguben e imunitetot na globalnite makroekonomski slučuvanja. Institucionalnite investitori poseduvaat dovolna količina Bitcoin što vo nekoja merka možat da vlijaat na dviženjeto na cenata, a tie se odnesuvaat vo sklad so slučuvanjata na ostanatite globalni pazari.
Od nastanokot na Bitkoinot, pa do početokot na Covid pandemijata, kriptovalute praktično nemaa nikakva korelacija so nieden vid na sopstvenost. Toa gi praveše idealni za investitorite koi sakaat svojata izloženost kon rizik da ja namalat so diversifikacija. Megjutoa, od početokot na pandemijata, cenite na kriptovalutite mnogu često se dvižat vo ista nasoka kako cenite na akciite na tehnološkite kompaniii, što lesno može da se primeti pratejki go NASDAQ indeksot. Verojatno e deka baš vlezot na institucionalnite investitori ( baš onie koi inaku veruvaat vo tehnologija i tuka najmnogu investiraat) pridonese za toa.
Ovaa godina započna dosta lošo. Počnaa da se naplakjaat 2te godini žrtvuvanje na ekonomijata poradi čuvanje na zdravjeto (ovde nema da se zanimavam so opravdanosta na taa žrtva), a vojnata vo Ukraina samo dopolnitelno dodade maslo na ognot. Inflacijata stigna do nivoa koi ne se videni so decenii. Na prv pogled, logično bi bilo zaradi toa investitorite da “begaat” od kešot i poagresivno da vložuvaat, no izgleda deka momentalno stravot i neizvesnosta se dominantni čuvstva i deka mnogumina od investitorite povekje bi gledale kako inflacijata im ja topi vrednosta na parite, odošto da rizikuvaat da izgubat ušte povekje.
Tehnološkite kompanii projdoja najlošo, duri može da se kaže deka nekoi projdoa katastrofalno. Finansiskiot gigant PayPal samo od početokot na godinata izgubil okolu 60% od vrednosta. Facebook vo istiot period Izgubil preku 40% , a Netflix skoro neverojatni 70%. Google, Amazon, Apple i Microsoft projdoa nešto podobro, no i tie izgubile nekade okolu 20%-30% od vrednosta za 4 i pol meseci vo ovaa godina. Bitkoinot so -32% od početokot na godinata se naogja nekade vo toj rang.
Ovaa godina inaku e godina koja istoriski baš ne im godi na kriptovalutite. Imeno, ciklusite na dviženje na cenite na kriptovalutite do sega vo dobra merka gi sledat Bitkoinovite cetirigodišni ciklusi. Nagradata za Bitkoin rudarite se prepolovuva sekoi 4 godini (2012, 2016, 2020…). Prvata godina posle toa (2013, 2017, 2021…) tradicionalno e godina na golem porast na cenata i postavuvanje na rekordi. Najloši godini sekogaš bile onie vo sredinata na ciklusot. Edinstveno 2 godini koga cenata na Bitkoinot ne porasnala, tuku padnla, od 01.01. do 31.12. se vsušnost 2014 i 2018. Zaradi mnogute pozitivni raboti koi se slučuvaat vo kripto industrijata, nekako se nadevavme deka ovaa godina bi moželo da se prekine taa nezgodna tradicija i da se sluči rast na cenata, no za sega ne deluva deka taka i kje bide.
Znači, nitu globalnite trendovi, nitu našata lokalna kripto tradicija momentalno ne ni odat na raka. Vo tie okolnosti, teško deka može da ne iznenadi dviženjeto na cenite na kriptovalutite vo tekot na ovaa godina. Sepak, ima seušte vreme vo ovaa godina i ponatamu da možeme da se nadevame na dobra završnica.
Tekstot inicijalno e objaven vo pečatenoto izdanie od magazinot Biznis.rs.
Avtor: Aleksandar Matanović, ECD Co-founder & CEO, MSc in Digital Currency.
