Što e ENS? Dali e povrzano so DNS? Zošto važen čekor vo razvojot e Web3 internetot? Kje doznaete baš na ova mesto. A zošto e toa važno? Pa, vo idninata vašiot e-paričnik, na primer, namesto naizgled beskonečen niz od broevi, bukvi i specijalni znakovi bi možel da bide, na primer – PeroPetreski.eth!
Se vozdržuvam da go započnam tekstot so “nekogaš odamna”, ne samo zatoa što i ne beše taka odamna. Posle se, vo odnos na tehnološkiot razvoj, vremeto pred web-adresite kakvi što gi poznavame denes, navistina i beše “odamna”.
A što se slučuvalo vo tie ne taka bliski vreminja? Pa, za početok nemalo-mreža. Ako ste sakale da se “povrzete”, bi povikuvale so telefon nečij kompjuter i bi dobivale razni sodržini koi toj gi nudi. Sekako, bez slikički, bez Hrom i Fajarfoks, samo tekstualen terminal.
So tekot na vremeto, nastanala mrežata, svetska mreža za koja često zaboravame deka ne e apstrakten prostor, tuku bukvalno kompjuteri-serveri, sklop od, kako što se procenuva, preku 150 milijardi kompjuteri.
So IP na DNS
Za da se organizira mrežata, smisleni se protokoli, zaednički jazik so čija pomoš site tie jazli od mrežata komuniciraat edni so drugi. Taka nastanal Intertnet Protocol Address (IP Address), odnosno sistem od numerički znaci koj ovozmožil sekoj kompjuter koj učestvuva vo svetskata mreža da dobie svoja adresa – taka što ostanatite kompjuteri kje možat da go identifikuvaat i pronajdat.
Vo tie stari (no kako što možete da vidite ne taka praktični) vreminja, ako ste sakale da pristapite kon nekoj kompjuter ili web stranica, trebalo da ja znaete točnata IP adresa. No, mnogu brzo, stanalo jasno deka polesno e da se napiše zbor ili ime, namesto 105.93.0 ili slični “šifri” za da možete da se povrzete so drugite.
Taka nastanal DNS (Domain Name System), decentraliziran hierarhiski sistem na imenuvanje na kompjuterite (servisi, serveri i drugi internet jazli) so koi možete da se povrzete preku internet protokolot (IP). Voveden vo 1985 godina ovoj sistem ovozmožuval namesto točna IP adresa, vo prebaruvačot da vnesete ime koe čovekot može polesno da go pročita i protolkuva. Taka stana polesno da go pobarate ecd.mk namesto da vnesete 104.21.85.163.
Dali e Mile tuka kaj vas?
Distribuirana baza na podatoci, najednostavno rečeno, internet imenik, baza slična na telefonskiot imenik, sodrži razni podatoci za toa kade se naogja nekoj sajt ili nekoj drug servis, što se vpišuva vo odgovarački registri.
Za da ne čekate dodeka eden server ja najde adresata, razviena e mreža od DNS serveri koi postojano si došepnuvaat, gi sortiraat upatite i se rasprašuvaat dali nekoj znae kade se naogja baranata adresa. Sekako sistemot e mnogu pokompleksen, no slobodno zamislete go kako servis koj bara IP broj po URL-to koe ste go zadale.
Mreža, samo kriptična
Ona što mnogu često e teško da se razbere, e deka blokčejn-mrežite se baš toa. Mreža od jazli preku koi može da se pristapi kon servisite (znači kompjuterite) koi se nejzin del. Nešto kako praistoriskiot intrenet što postoel. Vo kripto svetot seušte nema “edinstven” internet vo koj denes uživate.
Internetot, mrežata na site mreži, e ona što e denes zatoa što vo eden moment se zadržal eden edinstven protokol za site. Blokčejn mrežite seušte operiraat sekoja po svoi pravila, nekoi se srodni, nekoi ne, no protokolite vo sekoj slučaj ne se voednačeni.
Poglednete ja adresata na svojot e-paričnik. Verojatno izgleda vaka nekako:
0xDC25EF3F5B8A186998338A2ADA83795FBA2D695E
Taka mrežata ja prepoznava vašata kripto adresa, kako što nekogaš IP adresata bila niz od broevi. Što e lošata rabota kaj vaka zamrseno zapišanite adresi? Najnapred toa što na lugjeto im e nečitlivo. Od ovoj niz od broevi ne možeme da znaeme ni za koja mreža se raboti, ni kon kakva sodržina ne vodi. Osven toa, i da znaeme sè, edna mala greška i kripto sredstvata nepovratno kje odat kaj nekoj drug.
Ethereum Name Service FTW!
Na scenata stapuva rešenieto so ime ENS (Ethereum Name Service), sistem koj gi mapira kompliciranite adresi polni so broevi, bukvi i znaci, preveduvajki gi vo nešto što e čitlivo za lugjeto, na primer MojParičnik.eth.
Vo suština, ENS e zamislen ne samo za poddrška na paričnicite, tuku i na drugite servisi na blokčejn mrežata, kako što se .com, .org, .io, .app i mnogu drugi ekstenzii. Za sega raboti na Ethereum mrežata na koja e i kreiran. Ne samo što e decentraliziran (takov bil i DNS), tuku ni nosi i dopolnitelni pogodnosti vo smisol na bezbednosta koja ni ja pruža blokčejn mrežata.
Baš kako što DNS ne e sozdaden za eden den, a se razvival so mnogu verzii na internet protokoli, taka i ENS momentalno gi pretvora kripto-adresite vo čitliv URL, raboti na Ethereum, a kako što kje se razviva Web3, najverojatno kje nastanuvaat i novi protokoli. Zatoa mnogu e vozmožno ENS da bide del od idninata na internetot.
Čij e ENS?
Inicijalniot razvoj na ENS go započna fondacijata Ethereum Foundation, t.e Nik Džonson (Nick Johnson) i Aleks van de Sande (Alex van de Sande). So ogled na toa deka ENS e napraven vrz baza na Ethereumovite pametni dogovori (smart contracts), na zainteresiranite korisnici im e podelen (airdrop) ENS token koj se koristi vo zaedničkoto upravuvanje (DAO), no i kako parička so koja može da se trguva, što obezbeduva kapital neophoden za razvoj na proektot.
So ENS upravuva decentralizirana avtonomna organizacija (DAO), znači organizacija bez centralna vlast. Site korisnici koi poseduvaat ENS token. Glasanjeto može da započne koga zbirot od korisnicite i nivnite tokeni prejde nad 100.000, a ako 67% od glasovite dobijat poddrška, predlogot se usvojuva i se implementira. Taka ENS kje raste vo nasoka na potrebite na vistinskite korisnici..
Zošto ova e važno?
Iako ENS DAO ima i pravno lice, ENS Foundation koja ja pretstavuva organizacijata i direktorite na fondacijata koi voedno se i členovi na razvojniot tim, se raboti za neprofitno združenie. So toa vo celost se počituva namerata ENS da bide javen i otvoren protokol, a celata organizacija da se potpira na decentralizirano odlučuvanje i celosno uklučuvanje na zaednicata..
Zatoa ENS, nema namera da go zameni DNS, tuku se fokusira da obezbedi sigurno, decentralizirano i nepokoleblivo rešenie za Web3. So ogled na toa deka ENS e izgraden na temelite na pametnite dogovori, se očekuva negovite funkcionalnosti da bidat i posloženi i podalekusežni od onie na DNS koj ednostavno e baza na podatoci i sistem od protokoli. ENS ne samo što kje bide imenitel na kripto adresite, tuku i na drugi načini kje se povrzuva so pametnite dogovori i ERC-20 tokenite.
A kako raboti ENS?
Pod haubata, ENS e zasnovan na dva pametni dogovori. Eden e registar koj gi beleži iminjata na domenite i poddomenite, kako i podatocite za sopstvenost, a drugiot e Resolver koj gi preveduva iminjata vo adresi, vo onie kodovi koi gi čita kompjuterot.
Sličnosta so DNS ne e slučajna, vo smisol deka se raboti za hierahiski sistem koj ovozmožuva sopstvenikot na domen da otvora i poddomeni. Na primer, mojsajt.eth bi možel da registrira i paričnik mojsajt.eth ili mejl.mojsajt.eth.
Da potsetam deka ENS ne e samo za paričnici i .eth ekstenzii. So negova pomoš možat da se registriraat i .org, .com, .edu isto kako i kaj DNS registraciite. Vo partnerstvo so IPFS može da se registrira i .link koj gi povrzuva decentraliziranite vebsajtovi taka što im se pristapuva bez MetaMask ili posebni prebaruvači.
Onoj koj kje go registrira svojot sajt so pomoš na ENS, može da ima sodržina, na primer mojsajt.com, a da se linkuva na mojsajt.eth taka što korisnicite možat i da ja pregledaat sodržinata, no i na istata adresa da isprakjaat sredstva.
Ona što e interesno e toa što registracijata na imeto na sajtot može da se izvrši i po unicode standardot, što znači deka imeto na vašiot sajt ili paričnik moše da bide ispišan i so – emotikoni. Sakate vašiot sajt da bide smajli, srcence ili kombinacija od emotikoni? Nema nikakov problem.
Registracijata e ednostavna, na manager.ens.domains. Kje vi trebaat okolu 5 dolari vo ETH i sekako ušte malku Etheri za trošocite za obrabotka (gas fees). Kako i kaj ostanatite slični registracii, neophodno e domenot da e sloboden, što vekje i predizvika nekoj interes.
Konkurencija?
ENS ne e edinstevniot proekt koj se obiduva da go reši problemot so dolgite kripto adresi. Proektite kako Namecoin, Stacks i Handshake se trudat da go zamenat DNS i da ponudat sosema nov pristap, dodeka Unstoppable Domains e posličen so naporite koi ENS gi vložuva da se napravi sistem koj ne bi bil premnogu različen od principite koi gi postavil DNS, vo smisol da se obiduva da nametne nov protokol, tuku da go integrira Web2 vo Web3.
Namecoin e proekt koj e granka (fork) od bitkoinot, nasočen e na .bit i .onion domenite, a opsegot na interesiranje ne mu e samo DNS, tuku generalno samo anonimnosta i zaštitata na identitetot.
Stacks se obiduva da ja zajakne sopstvenosta ne samo nad imeto na domenot, tuku i na drugite podatoci koga se raboti za pretvoranje na kripto adresite vo adresi čitlivi za lugjeto.
Handshake se obiduva celosno da go decentralizira načinot na koj jazlite na mrežata se prepoznavaat i identifikuvaat. Vo toj smisol se raboti za radikalen eksperiment vo koj samite učesnici vo mrežata voedno bi bile i validatori, bez DNS serveri i slični službi koi ne se peer-to-peer.
Najseriozen konkurent za sega e Unstoppable Domains. Najgolemata razlika e vo pristapot, vo smisol deka Unstoppable Domains e komercijalna firma (for profit) koja gi zastapuva interesite na brendovite, tako što vekje se slučuvalo da im onevozmožuva na poedincite da kupat domen koj sodrži odredeni iminja, zborovi ili frazi..
Zaklučok
Ni se nabližuva Web3. Nezapirlivo. Kje potrae se dodeka site mreži ne se soberat vo edna, kako što beše slučaj so Web2 internetot. No sekako deka nekoj sistem, možebi baš ENS, kje bide toj koj kje ni obezbedi iminja na domeni, pa zatoa možeme da go proglasime za – idninata na internetot.
