Fakt e deka živeeme vo vreme koga informaciite se dostapni na dofat na raka, nasekade i za sekogo. Analizata na najmalite detali gi zaobikoluva čovecčite, ponekogaš pogrešni procenki, potpomognati od kompjuterskata točnost, što ne vodi do maestralni otkritija. Vo izobilstvoto na začuvani podatoci od blokchein industrijata, kade što transparentnosta e glavniot adut, kruži golema nepoznatost, koja poradi svojata nerešlivost stanuva misterija. Koj e idejniot tvorec na Bitkoin, eden od najvlijatelnite proekti vo modernata finansiska industrija i dali znaete koj e misteriozniot Satoši Nakamoto?!
Nepoznatiot genijalec, čie sozdavanje e najpoznata alternativa na celiot svetski monetaren sistem, no i na sekojdnevniot zivot na kogo site naojame zamerki, no koi sme naviknati da gi premolčime i da gi prifatime bidejki mislime deka taka mora, imaše ideja za koncept na čuvanje i razmena na vrednosti što ke funkcioniraat sovršeno vo ramki na opštestvoto. Bitkoinot za prv pat beše prezentiran pred javnosta na 31 oktomvri 2008 godina vo tekst popularno narečen Bitcoin Whitepaper i pretstavuva dokument na filozofijata pri rešavanje na odreden problem. Bitcoin (Whitepaper) kako avtor go potpisa Satoši Nakamoto.
Bitkoin Whitepaper
Sigurno ima kandidati koi možat da stojat zad ova ime ili psevdonim, no nie nema da ja odmotuvame topkata nanazad, tuku ke ja sledime rabotata na Satoši i rabotite što vsušnost gi znaeme kako bi ne odvele do nekogo ili nešto. Otkrivanje, koj e toa, koristejki taktika na dobri poker igrači, vo koi ne treba da gledame preku zatemnetite očila na drugite igrači za da gi pročitame, tuku ke gi tolkuvame nivnite postapki, govorot na teloto, izborot na zborovi…
Samite početoci na ovaa ideja datiraat mnogu porano i od 1980 godina vo zaednicata „Cypherpunk“, koja e sostavena od fanatici za privatnost na podatocite na Internet i kriptografi koi sozdale softver za zaštita na podatocite. Toa beše privilegija na državnicite na visoki pozicii so pristap do doverlivi informacii i se razbira, tajnata alatka na vrvnite špiuni. Cypherpunk se aktivisti koi se zalagaat za široko rasprostraneta upotreba na kriptografija i tehnologija za unapreduvanje na privatnost, kako pat kon socijalnite i političkite promeni.
Zaštitata na privatnost se smetala za važna, no ne bila široko dostapna, a zaednicata Cypherpunk se zalagala protiv sistemot „Golemiot brat“, vo koj nekoj od gore sekogaš ima pregled do našite aktivnosti.Promoviraa zaštita, kriptiranje i bezbednost na individualno nivo, vo koe sekoj treba da gi prezeme dostapnite merki na pretpazlivost i da go zaštiti svojot virtuelen (ličen) identitet.
Pretpostavuvame deka Satoši bil del od ovaa zaednica zatoa što toj definitivno bil nivni istomislenik i kako inspiracija za sozdavanje na Bitkoin toj imashe nekolku postojni proekti od zaednicite kako sto se B-Money, Digi Cash ili Bit Gold koi bea konceptualno slični na Bitkoin, no neuspešni vo realizacija.
Po objavuvanjeto na Bitkoin, idejata na Satoši postepeno se proširi niz zaednicata i privleče brojni programeri koi bea podgotveni da pridonesat za razvoj i adaptacija, no likot na Satoši ostana neotkrien, bidejki toj komuniciraše so sorabotnicite isklučivo so poraki preku e-mail adresi i forumi, koristejki ja potrebnata zaštita.Negovata lokacija i drugite tragi od nego bea nedostapni. Duri i negovite najbliski sorabotnici go poznavaa samo kako internet smetka so alijas Satoši Nakamoto.
Citat od „The Crypto Anarchist Manifesto“
Pokraj toa što beše klučna ličnost vo sozdavanjeto i razvojot na Bitkoin, toj ne go privleče vnimanieto na javnosta bidejki mediumite i lugeto koi slšnale za Bitkoin ja tretiraa masovnata primena i uspehot na proektot kako naučna fantastika i ne i pridavaa značenje, a kamoli revolucionerno značenje.
3 januari 2009, po serija transakcii, prviot blok vo Bitcoin blockchejnot beše uspešno „izrudaren“, a (nagradata što sledeshe na rudarot) na blokot (Satoši) beše 50 BTC. Vo kompjuterskiot kod na prviot blok sodrzž „skriena poraka“ koja, koga se dešifrirana, glasi: – The Times 03/Jan/2009 Chancellor on brink of second bailout for banks
Ovaa poraka se sovpagja so naslovnata stranica na londonskiot vesnik toj den, ukažuvajki na pogrešnite potezi na postojniot monetaren i finansiski sistem, koi se pričina za pojava na Bitkoin. Državata im pomaga na bankite i ekonomijata taka sto im ja polni čašata za stimuliranje na ekonomijata, no šišeto so pari od koi uporno se nadopolnuvaat e fiktivna i e napolneta so pari „pod čekan“, so koj se kupuva socijalen i ekonomski mir.
Bitkoin programeri
Kako odminuvaše vremeto, mnogumina gi sfatija prednostite što gi ima Bitcoin, brojot na korisnici se zgolemi, a mrežata beše se postabilna. Satoši aktivno raboteše so brojni programeri na razvojot na samata tehnologija, no beše teško da se kontrolira nasokata vo koja kje se koristi Bitkoin. Parite što ne mozat da bidat kontrolirani od Centralna Banka, ne možat da se odanočuvaat, ne se inflatorni i možat da se isprakjaat i primaat nasekade, bea mnogu brzo zloupotrebeni kako sovršen način za finansiranje i plakjanje na proekti koi bea smetani za krajno nezakonski i zabraneti od vladite niz celiot svet.
Eden od takvite slučai beše skandalot so WikiLeaks vo 2010 godina, koj go koristeše Bitkoin kako sredstvo za finansiranje na svojot sajt, na koj se objraveni ukradeni podatoci što bile strogo doverlivi i zabraneti za javnosta, a sodržele i brojni malverzacii i tajni dogovori megu državite.
Satoši Nakamoto ja ospori upotrebata na Bitkoin za ovie celi, no poradi samata priroda na Bitkoin, beše nevozmozno da se spreči vakvo nešto. Borbata pomegu dobroto i zloto što se vodeše vo zaednicata, predizvikana od neiskustvo vo dosega nevidena situacija i poveke nepravilnosti, moralno go potrese Satoši, koj nabrzo potoa misteriozno isčezna od site forumi… Toj ostava samo komentar:”Ke beše mnogu podobro ako Bitkoin go privlečeše vnimanieto na javnosta na koj bilo drug nachin, osven ovoj. WikiLeaks predizvika roj pčeli, koi sega doagaat kaj nas “.
Svesen za možni problemi so vlastite zaradi negovoto sozdavanje, toj odlučuva celosno da se povleče i da go prepušti razvojot na proektot na negovite najbliski sorabotnici i zaednicata. Bitkoinot prodolži da se razviva i mnogumina se istaknaa i vlijaeja na podobruvanjeto na tehnickata pozadina na proektot, kako i prifakanjeto na mediumite i zakonskite regulativi.
Lugeto lesno go razbiraat Bitkoin, bidejki e ideja za sovršen finansiski pazar im e mnogu sličen vo glavata, a Satoši se pogriži tehnološki da ja poddrži takvata zamisla. Čovek koj ziveel za procut na tehnologijata vo koja anonimnost-a i dostapnosta na doblestite, se nad sekoe zlo na modernata era, vo koja tehnološkata revolucija često se zloupotrebuva za da se vospostavi prestolot na postojnite vladeteli, na šteta na nemokjnite.
Količinata na Bitkoin što vleze vo sopstvenost na Satoši vo tekot na početnite godini se procenuva na minimum 1.000.000 BTC, što sega, otkako ja zgolemi svesta za vistinskata i možnata vrednost na Bitkoin-ot, e okolu 11 milijardi amerikanski dolari i toa direktno go klasificira kako eden od najbogatite luge vo svetot.
Naslovna strana na magazinot „The Times“
Debatata okolu toa koj e misteriozniot genijalec i ideoloski tvorec na bitkoinot – Satoši Nakamoto prodolzuva. Dali e toa maž, žena? Ili cela grupa luge stoi zad psevdonimite? Mnogu analizi na porakite po pat na pravopis pokazuvaat deka stanuva zbor za ličnost so anglisko poteklo, napredno znaenje za programiranje i razbiranje na ekonomijata. Akademski gragjanin koj odvojuva nova rečenica so dve prazni mesta posle točka, što e simbolično za akademskite trudovi od toa vreme, no i za starite mašini za pišuvanje, što možebi gi koristel vo mladosta i so toa ja razvil navikata.
Mnogu e interesen faktot deka nitu eden coin vo negova sopstvenost od negovoto isčeznuvanje ne e ispraten ili potrošen. Stojat na kripto paričnici, nedopreni. Site za koj se pretpostavuvaše deka stojat zad Bitkoin javno se narekuvaa deka tie se misteriozniot tvorec na idejata, Satoši Nakamoto, site so koi sorabotuvaše tvrdat deka ne go znaat negoviot identitet i site što dobrovolno se prijavija da ja prezemat zaslugata za kreacijata nemaa dovolno silni dokazi za samoproglaseni pobaruvanja.
Najbogati Bitkoin holderi
Bitkoinot nosi etiketa na sovršen sistem otporen na sekakov vid malverzacii vo samite transakcii, bidejki krajnata realizacija ne ja pravat drugi luge, tuku kompjuterska programa. Kripto rudari, paričnici za čuvanje, adresi za prakjanje, mnogumina se zapoznati so poimite shto se sostaven del od mrezata na Bitkoin, no edna rabota ostana nepoznata kako i za simpatizerite na kriptovalutite taka i za ostatokot od svetot, samo srceto na proektot, koj e i kade se krie liceto zad potpisot na Satoši Nakamoto.
Avtor: Igor Mirković, ECD, BA in Communication and Media
