Blog

Dali e kasno da da vlezete vo kripto?

12.10.2021. / Author: Igor Mirković / Category: Interesni fakti

Prviot bitkoin se pojavil vo 2009. godina. Od nejasno hobi na poludenite po novi tehnologii, pomina dolg pat do oficijalna valuta na edna država, a se toa za 12 godini. Od 2011 godina počnaa da se pojavuvaat niza drugi kriptovaluti.  

Naporedno so vrtoglaviot napredok na kriptotehnologijata, so usvojuvanjeto na kripto valutite kako sredstva za plakjanje, se javuva i strav kaj tradicionalnite finansiski institucii. Vo 2014 godina Voren Bafet e prinuden za bitkoinot da izjavi deka se raboti za – “fatamorgana”. 

No, “iluzijata” ne samo što ne isčezna, tuku rastot na investiciite, na sega vekje brojni aspekti na kriptovalutite dovede do bum vo 2017 godina, no i do prviot krah vo 2018 godina. No nikoj ne može da go zastane napredokot. 

Pa duri ni stravot, duri ni svetskite vladi, duri ni zagriženite investitorski gurua, duri ni regulativata, a eve ovie denovi gledame deka ni mokjnata kineska vlada ne može da go skroti napredokot i usvojuvanjeto na kripto tehnologiite.

Naprotiv, ne samo što skokna vrednosta na kriptovalutite, tuku odamna ne e vozmožno da se spreči rasprostranuvanjeto na kriptotehnologijite vo svoevrsna industrija. Osven što kriptovalutite kako platežno sredstvo počnale da go usvojuvaat i mali i golemi kompanii, osven što mnogu vladi zabrzano nosat regulativi i sonuvaat za svoi digitalni valuti, poleto za investiranje, razvojot i rastot odamna vekje ne e ograničeno samo na – parički.

NFT, ETF, DeFi i drugi (kripto)kratenki

Kriptosvetot denes e mnogu posložen, porazgranet od pred samo četiri godini. Osven rudarenjeto i trgovijata so valuti – a posebno otkako prestana ludiloto za nudenje novi parički – entuzijastite za kripto dobija sosem novi “igrališta”.

DeFi – decentralizirani finansii – sega se nova granična oblast koja preku decentralizirani aplikacii (DApps) nudi razni finansiski rešenija na blokčejnot. Efikasnosta i korisnosta na DeFi aplikaciite privleče ne samo brojni kompanii koi pridonesuvaat za razvojot na ovie ekosistemi, tuku i razni vidovi investitori.  

Za NFT, kako što znaete, mnogu često pišuvame. Upotrebata na non-fungible tokenite ekspoldira vo smisol na cvetanje na pazarot so digitalna umetnost, što e edno plodonosno pole za avtorite, no i za kolekcionerite, a osebno za onie so čuvstvo da go iskoristat duhot na vremeto kako prostor za kreativno investiranje.  

ETF (exchange-traded fund) ili pasivniot fond e finansiski proizvod koj postoi ušte od 1993. vo SAD, t.e od 2000. vo Evropa. No, so pojavata na kriptovaluti stanuvaat se pointeresni kako mesto za investiranje. A kade se raznite drugi prostori za vložuvanje vo kripto kompanii, vo firmi koi čuvaat kritpovaluti, vo infrastruktura za kripto,  ihaa!

Ne, definitivno ne e kasno da vlezete vo kriptosvetot kako vložuvač…

A, što kje se sluči so bitkoinite?

Okej, ajde prvo da vidime koi vi se opciite za investiranje vo najneposreden oblik. Pratejki gi podemite i padovite na vrednosta na bitkoinot, ethereumot  (ili pak na dogecoinot), možete da se zaprašate dali vo momentot koga za edna parička se plakja iljadnici i desetici iljadi dolari e navistina mudro da se vpuštite vo investiranje? Osven toa, zar nema svetskite vladi da gi istisnat decentraliziranite parički i da gi nametnat svoite (kako što se obiduva toa da go napravi Kina)? Finansiskite mudreci koi veruvaat vo sistemot istaknuvaat deka vrednosta na site kriptovaluti e šprekulativna i deka bukvalno se “ zasnova na ništo”.

Eh, no paričkata ima i druga strana, pa duri i kriptoto! Imeno, klučnite kriptovaluti ne možat lesno da se istisnat ili zabranat. Na strana deka Ethereumot ne e samo valuta, tuku i mreža koja vekje sega, prilično dlaboko gi drži serioznite pazari i deka teško kje se najde nekoja supersila koja kje se sprotistavi na interesot na kapitalot. A interesot, ne samo na finansiskite, tuku i na državnite institucii poleka no sigurno se dviži kon kriptotehnologiite. 

Tvrdenjeto deka vrednosta na birkoinot se zasnova na ništo, sekako ne drži. Brojot na paričkite e ograničen, a pobaruvačkata raste, što konkretno bitkoinot go stava vo nužna sporedba so zlatoto kako osnova na mnogu dolgoročni investicii. Iako i denes se kršat kopjata okolu toa kolkava kje bide negovata vrednost vo 2140 godina koga približno kje prestane “rudarenjeto” na novi parički, fakt e deka i najpesimističkite procenki davaat astronomski rezultati. Imeno, teško može da se proceni kakva kje bide sostojbata na pazarot vo toj moment, no procenkite za bitkoinot se dvižat od million dolari, do preku 21 million! Vo sekoj slučaj, vrednosta na bitkoinot i ponatamu e srazmerno mala, a slični predviduvanja važat i za drugite kriptovaluti. Samiot fakt deka gi koristat se povekje poednicni i kompanii kje ja zgolemi nivnata vrednost. 

So drugi zborovi, ne da ne e kasno da kupuvate kriptovaluti, tuku sega e vistinskiot moment!

Ne e za onie so osetliv stomak…

Ako ne ste sigurni deka skokovite i padovite na kriptovalutite kj mu godat na vašiot krven pritisok, togaš vložuvanjeto vo kripto-ETF ne e za vas. Pasivnite fondovi se inaku prostor za poiskusni igrači, a bidejki regulativata ne e seušte do kraj utvrdena, se postavuva prašanjeto dali kripto-ETF se za se sekogo. No ona što definitivno možeme da go kažeme e – deka se raboti za pazar za vložuvanje koj kje se razgori vo idninata. Ako vekje zboruvame dali e kasno ili ne, vo slučajot so kripto-ETF, može da se sluči i da ste poranile na žurkata! 

Pazarot so NFT e odlična možnost za investiranje, no pak pod uslov da znaete što pravite. Umetničkite dela na token se vekje mnogu barani, što otvori prostor, na samo za kolekcionerite kako ljubiteli na umetnost, tuku i za onie koi se vešti da namirisaat koja zbirka kje e noviot hit, što privlekuva poseben vid investitori. Bidejki ludiloto za NFT seušte trae i ne pokažuva znaci za  slabeenje, toa e prostor vo koj ne e kasno da svratite… 

Defile na DeFi proizvodite

Slično e i so DeFi proektite. Osven DeFi tokenite, za koi važat slični soveti kako i za kriptovalutite (iako ovie tokeni toa ne se), DeFi nudi prostor za sobiranje na kamati. Imeno, DeFi Staking e eden vid garancija. Gi oročuvate sredstvata (obično vo vid na token), što go zajaknuva dadeniot sistem i nosi kamata. Se procenuva deka momentalnata vrednost na site kriptosredstva vo ovaa forma na investicii se dviži okolu dvaesettina milijardi dolari…

Za onie posmelite, DeFi kako prostor za investiranje ovozmožuva i profit od pozajmuvanja. Bilo neposredno da se pozajmuvaat kriptovalutite (DeFi Lending), ili vo igra da se različni vidovi obezbeduvanja na likvidnost (DeFi Yield Farming). Proektite od ovoj vid se raznovidni, od Aave koj im ovozmožuva na korisnicite da pozajmuvaat kriptovaluti, do Yearn Finance koj ja olesnuva migracijata na sredstvata, so pasiven prihod. Vo sekoj slučaj proektite od ovaaa niška rastat vo skokovi od po 15-20%, što sekako e dobar znak za potencijalnite investitori. 

Sekako, za onie koi ne se dovolno hrabri da se vpuštat vo ovie proekti, vo ponudata e e i DeFi Funds, praktično indeksniot fond za DeFi. Vložuvanjeto vo ovie fondovi e mnogu polesno otkolku da si igrate brokeri, bidejki zatoa što se popovolni za vložuvačite, poednostavni vo smisol na jasni pravila na fondot, postabilni se, iako kako pasiven fond nosat pomal obrt na sredstva. E, sega, bidejki se raboti za fondovi koi gi pratat kriptokompaniite, “pomal” e usloven zbor, a eksplozijata na profit počnala se povekje da ja privlekuva državnata regulativa vo ovoj segment. No, ramo do ramo so golemite igrači kako što se Bitwise-oviot DeFi Index Fund, Bloomberg Galaxy Digital Index Tracker Fund i Grayscale-oviot Diversified DeFi Fund, ova e se poprimamliv prostor za vložuvačite.  

Jasno, dokolku barate nekoe postabilno pole za vložuvanje, sekogaš možete toa da go pravite pratejki gi najgolemite igrači na pazarot…

Investiranje vo onie koi se investirani…

Ima se povekje kompanii od domenot na kriptotehnologijata čii akcii se dostapni na berzata. Osven što investitorite sekogaš go baraat sledniot “ednorog”, dijamantot vo pesokot koj kje zasjae so tehnološkiot probiv, postoi oblak od jaki kompanii koi se zanimavaat so proizvodi ili uslugi koi pridonesuvaat za rastot i trazvojot na kriptosvetot. Ima se povekje giganti koi kupuvaat kriptovaluti, pa rastot na nivnite akcii e povrzan so rastot na vrednosta na kriptovalutite. So ogled na stepenot na rast na kriptotehnologijata, može da se pokaže deka mnogu e korisno da se vloži vo onie čija rabota i uspeh se povrzani za rastot i razvojot na blokčejnot i srodnite tehnologii. 

Da rečeme, Coinbase Global, najgolemata berza na kriptovaluti, svojata pozicija na javnite berzi ja gradi baš na se pogolemoto usvojuvanje na kripto-paričkite. Firmite kako Square ili PayPal Holdings pružaat platni uslugi na blokčejn, što se bara se povekje i vlijae nivnite akcii da gi privlekuvaat vložuvačite. 

Iako se menuva pejsažot za kriptorudarenjeto, posebno so progonot na rudarite od Kina, kompaniite koi gi sproveduvaat operaciite za “kopanje” kriptovaluti stanuvaat se porelevantni, a akciite na firmata Canaan ili Hut 8 Mining se se popularni na berzata. Sekako, možete da se svrtite i kon proizvoditelite na oprema za rudarenje koi inaku se giganti vo elektronskata industrija, kako što se Nvidia i AMD koi proizveduvaat kompjuterska oprema za rudarite.

Treba da se vnimava i na onie firmi koi kupuvaat kriptovaluti, kako što se Tesla, MicroStrategy (vekje imaat preku 100.000 BTC). Tuka se i gigantite koi svoeto rabotenje se povekje go povrzuvaat so blokčejn tehnologijata, a toa se iminja kako Facebook, Amazon, Microsoft, Alphabet ili Shopify. 

Ne zaboravajte deka ima se pogolem broj industrii koi blokčejnot kj gi razdrma ili do temel kje gi izmeni, a toa znači deka potencijalot za vozbudlivi i postabilni investicii treba da se razvie do maksimum vo idninata.

Ne da ne e docna da započnete da investirate vo kripto, tuku svetlata idnina samo što započna. Se predviduva deka kriptovložuvanjata kje bidat standarden del od portfolijata na investitorite. Vekje sega mnogu agenti ostavaat 5% kako zadolžitelen del na diversifikacijata na portfolioto. A kje dojde momentot koga i glasovite od tradicionalnite, institucionalni tekovi kje prestanat da predupreduvaat na eksplozivnosta na kripto-pazarot i kje počnat da davaat voobičaeni, zdravorazumski soveti za vložuvanje kako; zapoznajte se so pazarot, vnimatelno birajte gi ulogite, znajte gi svoite granici – izberete ja vistinskata strategija.