Visokotehnološko rešenie so drevni koreni
Blokčejnot se povekje se upotrebuva no seušte se nudi i kako visokotehnološko rešenie vo mnogu oblasti, od ekologija do obrazovanie, preku finansii i kompjuterski igri, pa i kako što vidovme vo umetnosta. Upotrebata na blokčejnot ima mnogu prednosti pa zatoa vo ovoj tekst bi sakal da se obidam da ve zainteresiram od eden specificen agol na percepcija. Imeno, za blokčejnot kako vospostavuvanje na drevnite institucii na počest, doverba i razmena kakva što nekogaš postoela vo malite zaednici pred potrebata za trgovija nadvor od našeto sigurno okružuvanje i nemožnost za garantirana doverba se rodile- parite.
Visokotehnološko rešenie so drevni koreni, da. Veruvale ili ne, toa e blokčejnot.
Razmena na dobra
Da zamislime edno dalečno selo na početokot na vremeto. Živko ulovil divi prasinja, a Mirko gi napravil vrvovite na strelite. I sega, Mirko mu nodi na Živko pet vrvovi za polovina prase. Koj gubi, a koj dobiva?
Ako na Živko mu trebaat streli, a na Mirko neophodno mu e polovina prase, togaš dvajcata dobivaat. Sega našiot sovremen um kje započne da razmisluva za – vrednosta. Čekaj malku, kolku vredat strelite, a kolku polovina prase? Kje se obideme što pobrgu da dojdeme do prašanjeto za produktivnosta, kolku vreme i znaenje treba da se napravat 5 streli, a kolku treba za polovina prase. Što kje se sluči ako nekoj ponudi deset streli za polovina prase i dali Mirko go izmamil Živko?
E, tuka ve čekav.
Se kolnam!
Najnapred, onoj moment koga se dogovorile za razmena, vo istiot za site praktični potrebi na našiot misloven duel, Mirko i Živko stapuvaat vo česna trgovija. Garancija deka ne se izmamile e – celoto selo. Site gi poznavaat Mirko i Živko i zatoa postoi doverba deka ponudata od pet streli za polovina prase e česna. Duri i temelot na ovaa spogodba da ne e realnata potreba na učesnicite (na ovoj navistina mu trebaat streli, a na drugiot navistina polovina prase), celoto selo e tuka da posvedoči, ne samo deka razmenata se slučila, tuku i deka dvajcata se vo dobivka i deka nema izmama. Ako voobičaenata razmena e deset streli za polovina prase i toa kje se doznae i kje ja naruši Mirkovata čest i značitelno kje ja namali negovata možnost za preživivanje vo taa zaednica. Zatoa nikomu ne mu e vo interes da go izmami drugiot, a zaednicata e tuka da garantira deka dvajcata se česni vo ovaa razmena.
Brat za brat, a sirenjeto za pari
Problemot se javuva koga vo trgovijata kje se vklučat stranci. Vo seloto doagja Radovan od sosedniot klan. Saka da menuva žito za streli i prasinja. Da go ignorirame za moment našiot sovremen um koj pak kje se obide site tri dobra da gi izednači so nekoja vrednost. Ne e lesno, znam. Se javuva nov problem, problemot na doverba. Ona što e mnogu interesno bidejki lugjeto sakaat da go vratat i kako što pokasno kje vidime togaš se rodil mnogu somnitelen sistem sklon na korupcija.
No, da se vratime na našite pešterski lugje. Mirko i Živko se sonarodnici, soplemenci, pa na Mirko mu e milo što gi dal strelite isto kako što na Živko mu e milo što go podelil negovoto prase. No, Radovan ne im e ništo. Kako da mu veruvaat deka količinata na žito koja ja nudi za strelite i prasinjata e – česna. Vo sekoj slučaj, duri i da veruvaat deka Radovan doagja od česen klan i Mirko i Živko sakaat da dobijat što povekje za svoite proizvodi.
Kako što pokažuvaat nekoi spisi od drevniot Egipet, razmenata na dobra vo natura predizvikuvala postojani prepirki okolu cenata t.e točniot ishod od trgovijata.
Malku pred parite, a koga postoel pazarot so roba vo ponuda i pobaruvačka nastanale takanarečenite stokovi pari. Krava si e krava. Vrekja žito može da se izede, stokovite pari bile objekt koj ima upotrebna vrednost vo svoj fizički oblik, nešto što im treba na site, dogovorena edinica merka za vrednost-cena, za razmenata da bide što popravedna megju strankite pomegju koi vladee priroden nedostatok na doverba.
Prvite kovani pari, što nastanale vo Lidija, vo Mala Azija, nastanale kako – roba. Nešto što go napravil nekoj kovač. Ako se prašuvate kako im bilo na prvite spostvenici na bitkoini, da go zamislime samo prviot kovač koj na pazar se pojavil so obraboteni parčinja metal.
Globalna (ne)doverba
Rajata nabrzo svatila deka polesno e da se nosi vrekjička so obraboteni parčinja metal otkolku da tera kravi ili da nosi vrekji polni so žito, Duri i vo drevnata istorija, postoenjeto na trgovskite patišta koi gi spojuvale kontinentite i kulturite barale promet – i doverba – koi možele da gi pokrijat samo nekoi edinici na vrednost, pari koi se vredni kolku i metalot od koi se napraveni. Radovanoviot grad-država ne se griži za toa što Mirkoviot i Živkoviot grad – država iskoval parička, se dodeka sekoj navistina sodržel deklarirana količina od skapoceniot metal.
No, vo eden moment državata doagja do soznanie deka parite ne se samo praktičnost vo razmenata, tuku i deka se politička mokj. Ej, dokaz na našata mokj e deka na našata teritorija kje se koristat – našite pari. Koj saka da se vkluči vo trgovijata na našata teritorija mora da se potrudi da stekne naši pari, a so toa kje plati danoci so koi kje se plati vojskata i slično.
Malku po malku, prometot, vnatrešen i svetski, porasnal do taa merka državata da može da kaže – ej, ovaa hartija bre, vredi kolku što jas rekov deka vredi i – točka. Zatoa ne e čudno deka prvite hartieni pari nastanale vo Kina, a vo ostatokot na svetot se odomakjinile togaš koga obemot na megjunarodnata trgovija stanal tolkav što ne bilo voopšto praktično da se zemaat obrabotenite parčinja metal kako apsolutna vrednost.
Žimi majka-pari
Zatoa parite koi ne se stokovi tuku reprezentativni, se vikaat fiat od latinskiot “koga vi velam taka, ima da bide taka, jasno?!”. I sega, koga kje go premotame filmot napred se do sovremenoto vreme i tolku presloženoto značenje na parite što malku i od ekonomistite možat da ni gi objasnat negovite tekovi, gledame deka ekonomiite kako lokalnite taka i svetskite vsušnost se zasnovaat na toa deka celiot sistem e prinuden da i veruva na nekoja centralna banka, na nekoja država i voopšto na entitetite koi od nas – baš vo smisol na doverbata – se odalečeni svetlosni godini.
Ako mislite deka se raboti za nešto apstraktno, vrzano za visokata ekonomija i politika, eve eden praktičen i često bolen primer. Ste gi stavile parite vo banka. Dostapni vi se na kartička. Nema kravi , vrekji žito, ni obtaboteni parčinja metal, duri ni žimi majka- hartieni pari. I veruvame na bankata deka vodi smetka kolku točno ima na našata smetka. Tekovite na parite mora da gi kontroloraat procesori na plakjanje, institucii koi se zanimavaat so kliring i centralni banki. Se na se, samo ušte eden entitet komu morame da mu veruvame bidejki nekoj taka rekol. Setete se na ova vo slednata možnost koga plakjate so kartička i vi naplatat po greška dva pati.
So drugi zborovi site centralizirani sistemi samo go prikrivaat prašanjeto za doverba i na krajot sekogaš ne ostavaat vo nedoumicata na trgovcite od taa nekoja godina pred našata era koi treba da veruvaat deka diskot od blagorodniot metal ja ima baš taa vrednost koja nekoj ja odredil, samo zatoa što ima propišana šarka i propišana težina, garantirana – vo suština od mačevite i oklopite na nekoj avtokratski vladetel i nekoi drugi učesnici vo državniot aparat na organizirana prisila.
Blokčejn – skalirana doverba
Odamna gi nema Mirko i vrvovite na strelite, nitu Živko i divite prasinja. No potrebata (ne)doverbata da se iskluči od ravenstvoto i ponatamu postoi. Centraliziranite sistemi ne uspeale da se izborat so izmamite, greškite, nedoverbata, a ako ste go gledale filmot “Big Short”, gledajte i naežete se koga kje vidite kolku vsušnost toj fiat-sistem e edna nesigurna konstrukcija so koja postojano se manipulira.
Blokčejnot kako decentraliziran sistem, zapravo go vrakja onoj vid na čest od praistoriskata zaednica. Molim?! Kakva vrska ima Živkovoto i Mirkovoto selo so bitkoinite i blokčejnot? Ne, ne spobudalev. Sledete vnimatelno.
Što e, vsušnost, blokčejn? Zbirka od zapisi koi taka se organizirani istite da se “zdipleni” so odnapred utvrdeni i nepromenlivi pravila. Pravilata i zapisite kako proizvod možat da se dokažat. Toa se narekuva proof-of-work te. kriptografski protokol vo koj onoj koj dokažuva im pokažuva na verifikatorite deka digitalniot zapis (block) nastanal po odnpared dogovoreni pravila.
Mrežata od kompjuteri (jazli – nodes) go čuva celiot zapis javno taka što sekoj centar može da ja sledi i da proveri istorijata na zapisot, so što toj praktično stanuva- ne samo nepromenliv (immutable) tuku i za negovata avtentičnost garantiraat – site jazli zaedno. So toa se garantira točnosta na podatocite i se otstranuva potrebata od centralen avtoritet koj kje ja kroi vistinata.
Evo na primer so bitkoinot, ili so bilo koj drug coin. Toj samo po sebe nema nikakva vrednost – osven toa što e nepromenliv, bezbeden i garantiran. Istorijatotot na nastanokot i razmenata na sekoj bitkoin e neizbrišiv i nedopirliv i dokažan (proof-of-work) na što svedočat site jazli od mrežata na koja se naogja.
No da zamislime deka na blokot ima i nekoi drugi podatoci kako: dokaz za sopstvenost, ideja, dogovor, vetuvanje, spisok na roba vo magacinot, pravo na glas. Ne samo složenosta na izrabotkata na blokčejn podatocite go inspirira i obvrzuva tvorecot iskreno da go predstavi ona što go čuva, tuku za vistinitosta, nepromenlivosta i vrednosta garantiraat site jazli vo mrežata. Žimi česta, Mirko e dobar trgovec i nema da te izmami – se deli na cel svet. Site što gi koristat uslugite na blokčejn mrežata, ako podatocite gi napravil po nejzinite pravila, nema potreba da veruvaat vo fiat odlukata na avtoritetite ili česta na sodogovornicite – blokot garantira za vistinitosta.
Podgotveni li ste deca?
Sega vi e pojasno zošto centraliziranite nacionalni sistemi se tolku protiv kriptovalutite i se tolku ograničeni vo prifakjanjeto na primenata na blokčejn tehnologijata. Decentraliziran sistem zaštiten so kriptografija, t.e so pravila za dokažuvanje na vistinost (proof-of-work ili proof-of-stake), značitelno ja isklučuva možnosta za izmami i greški. Se postavuva prašanjeto, dali čoveštvoto e podgotveno za takov sistem ili odzemanjeto na možnosta da se potpirame na doverba, pa so toa i odzemanje (ili značitelno namaluvanje) na možnostite za izmama – došlo prerano.
