Blog

Bitkoinoviot olimpiski ciklus – Pregled na 2021. i predviduvanja za 2022. godina

11.01.2022. / Author: Marko Živković / Category: Vodiči

Izmina isklučitelno neobična godina. Se odigra evropsko fudbalsko prvenstvo pod ime “EURO 2020”, potoa i olimpiski igri “Tokio 2020”. Seto ova bi bilo skroz OK ako minatata godina beše 2020-ta, a ne 2021-va. Site znaeme zošto na vreme ne se održaa sportskite nastani i nema da se zanimavame so taa tema. Se odlučiv da započnam od sportot bidejki mislam deka postojat nekoi interesni paraleli so seto ona što se slučuvaše vo kripto svetot, no i bitni razliki.

Na EURO 2020 trofejot za malku kje se “vrateše doma” kako što velat Angličanite. Odigraa dobro, bea na nekolku dobri penali do trofejot, no selektorot vo penal lotarijata se kladeše na mladosta i izgubi. Posle mnogu prvenstva na koi Angličanite povekje odea kako turisti odošto kako seriozni pretendenti za titulata, na slednoto so pravo možat da bidat optimisti. Sepak, koga kje se pogledne nanazad, verojatno pogolemiot broj navivači kje se sekjavaat na promašenite penali, a ne na seto ona što beše dobro i što gi donese do možnost na penali da ja osvojat titulata. A najgolemata bolka e taa što seto ova se slučuvaše vo London… Koj znae koga kje imaat ista vakva možnost da osvojat titula baš pred svoja publika. Ovaa generacija sigurno nema da ja ima.

Na olimpijadata Novak beše edna od glavnite temi, i toa ne samo za Srbite. Borbata za zlatniot slem, vo polufinaleto set i brejk prednost, a vo finaleto go čeka lesen protivnik… deluvaše deka zlatniot medal vekje visi na negoviot vrat. I togaš eden čas vselenski tenis od Zverev koj go menuva tekot na celata sezona, pa i istorijata na tenisot. Eden mesec podocna, finale na US open, 1 meč do celta i pak ništo. Novak možebi imaše edna od najdobrite sezoni vo istorijata na tenisot, no, ironično, za pogolemiot broj nabljuduvači ovaa sezona ja odbeležaa negovite neuspesi, a ne negovite uspesi i na mnogumina negovi navivači načinot na koj se završi sezonata im ostavi gorčliv vkus vo ustata. I slično kako so ovaa generacija angliski fudbaleri, koja nikogaš povtorno nema da ima možnost da osvoi titula na sred London, ni Novak nikogaš povekje nema da ima možnost da go osvoi zlatniot slem. Duri i kalendarskiot slem e povekje vo domenot na fantazija otkolku realna možnost.

Posle dobriot zalet kon krajot na 2020-ta godina, od kriptoto povekje očekuvavme vo 2021-va. So toa što Bitkoinot ima svoi “olimpiski ciklusi” bidejki vo sekoja olimpiska godina se slučuva “halving”, a potoa vo godinata posle halvingot cenata načisto poluduva i so sebe gi povlekuva cenite i na ostanatite kriptovaluti. Mnogu i dobivme minatata godina. No imam vpečatok deka, kako i kaj Novakovite navivači, kaj kripto entuzijastite postoi žal što ne dobivme povekje i deka toa e dominantnoto čuvstvo so koe ja završivme godinata. Otkako cenata na Bitkoinot vo april prejde nad $60k, malkumina se somnevaa deka odime na preku $100k do krajot na godinata. Posle gruboto letno treznenje, vo noemvri nov rekord i povtorno $100k kako “realna” cel za dekemvri bidejki očekuvavme repriza od 2013-ta i 2017-ta. Toa ne se sluči, ne beše ni blisku…i vleguvame vo 2022-ra blago razočarani, bez da znaeme što da očekuvame.

Ovde analogijata so gorespomenatite sportski nastani prestanuva. Pred sè zatoa što ovde kje ima novi možnosti vo izobilie. Vsušnost, celata kripto industrija e edna golema nova možnost koja ne se ukažuva ednaš vo 4 godini, tuku ednaš vo životot, no pred nas e seto vreme i kje trae ušte dolgo. Gledajki ja samo cenata i žalejki za propuštenite možnosti nešto na brzina da zarabotime, vsušnost gi propuštame mnogu pokrupnite raboti. A krupni raboti nemalo nikogaš povekje otkolku vo godinata što izmina.

Započnavme taka što kompanijata Tesla kupi desetici iljadi bitkoini, što ja lansira cenata nagore, pa potoa Mask si igraše malku na twitter i ja odnese cenata vo potplno sprotivna nasoka. Proletta laden tuš od Kina i zabrana za rudarenje. Kratkotraen šok, no na dolgi pateki edna od najdobrite raboti što možeše da se slučat. Imeno, edinstvenata navistina seriozna opasnost i nešto što možeše da ja potrese ne samo cenata, tuku i samata suština na bitkoinot, e centralizacijata na rudarenjeto. Toa e opasnost koja viseše vo vozduh so godini bidejki Kina dolgo dominiraše vo rudarenjeto. Preku 60% od celata rudarska sila beše tamu. So Kineskata zabrana taa opasnost praktično ja snema. Do krajot na godinata, silata izgubena vo Kina e nadoknadena širum planetata i bitkoin mrežata e pojaka i pobezbedna povekje od sekogaš, a Kina verojatno napravi istoriska greška…no toa e nivni problem.

Vo tekot na proletta slušnavme i nešto neverojatno – deka bitkoinot kje stane oficijalna valuta na edna država, što i se ostvari vo septemvri. Da, El Salvador e mala i siromašna država, no od nekade mora da se započne. Kolku samo mali firmi kupile bitkoin pred da se zameša Tesla vo igrata. Neka ne ve iznenaduva ako slična dinamika vidime i koga se raboti za državite. Vo El Salvador momentalno povekje lugje imaat Chivo bitkoin paričnik otkolku smetka vo banka. Toj bitkoin paričnik postoi samo nekolku meseci, a tamošnite banki postojat so decenii ili možebi so vekovi. Razmislete za toa…

Daleku od toa e deka sè što beše interesno vo 2021 godina se vrteše okolu bitkoinot. Posle godini naporna rabota, Polkadot startuvaše so aukcii. Solanata apsolutno eksplodiraše, a se čini deka nekoi mnogu seriozni raboti povrzani so Solanata se slučuvaat baš vo našiot region. Nikako ne treba da se zaboravi ni apsolutniot hit pomegju  Ethereum L2 rešenijata – Poligonot. Svetsko, a naše… barem donekade, bidejki eden od osnovačite e od Srbija.

A što da se kaže i za DeFi protokolite, tamu se vrtat milijardi dolari i ponekogaš nosat vrtoglavi prinosi. Se slučuvaat hakovi, se gubat pari, no so inflacijata koja ja imame i kamatite za štedni vlogovi vo banka koi skoro pa i da gi nema, često nevozmožno e da se odolee voglavno na dvocifrenite prinosi vo procenti koi ni gi nudi defi sektorot, duri i ako sme svesni za možnite rizici.

Ni kaj nas ne nedostasuvaa istoriski nastani. Kon sredinata na godinata započna da se primenuva zakonot za digitalna sopstvenost, a nie krajot na godinata go dočekavme so svoj wallet i golemi ambicii za 2022-ra. Isto taka, pred krajot na godinata, vo sorabotka so MVP Workshop ekipata, mu pomognavme na Unicef da ja lansira svojata prva NFT aukcija . Da, Unicef Srbija e prviot Unicef ogranok bilo kade vo svetot koj ja napravil ovaa rabota! Malku li e?

Posle sè, što da se očekuva vo 2022-ra? Velat deka teško e da se predviduva, osobeno idninata. Isto taka velat deka istorijata ne se povtoruva, no se rimuva. Da se nadevame deka ovaa godina pomalku kje se rimuva. Ete, naučivme deka duri ni olimpijadata ne mora da se održuva na sekoi 4 godini, pa možebi i nekoi drugi ciklusi ne mora baš pravilno da se povtoruvaat. Istoriski gledano, najloši godini za kripto pazarot bile 2014-ta i 2018-ta, znači sekogaš vtorata godina od posledniot bitkoin halving. Ovaa godina e vtorata od posledniot bitkoin halving. Pričina za griža? Pa zavisi zošto sme vo ova. Do sega pretpostavuvame deka ja naučivme lekcijata deka sekogaš kje ima golemi iskačuvanja, bolni padovi, no deka kriptoto nema da propadne. Patot do podobra idnina ne e prava linija.