Blog

Zošto kompaniite kupuvaat Bitcoin?

26.10.2021. / Author: Igor Mirković / Category: Interesni fakti

Evolucijata e priroden proces koj proniknuva vo sekoja genaracija, sekoja promena, sekoj den i aktivnost. Adaptacijata na bezbrojnite haotični promeni okolu nas ne e nešto što sami go izbirame. 

Vikame deka sme imale srekja ako uspešno doneseme nekoja odluka vo vistinski moment, a znaenjeto go izvlekuvame od lekciite koga rabotite ne bile tolku očigledni i postapkite možele da bidat popromisleni. 

Deluva deka golemite promeni se slučuvaat ili preku nokj ili za niv e potrebno vreme. Vo ekonomijata, taa “nokj” vo koja sè se menuva, se podgotvuva vekje dolgo vreme.

Ekonomski promeni

Koga rečenicata eh da go znaev togaš toa što go znam sega ja parafrazirame vo sega znam što treba da napravam”, stanuvame promena koja što sakame da ja vidime. 

Zad nas e eden od najneizvesnite periodi vo čovečkata istorija. Daleku od toa deka pred pandemijata so korona virusot cvetaa rozite. Celosno zdravi bevme svedoci na inflacija, vojni i raspagjanja na državi, embarga, prodažba na banki i celosna reorganizacija na bankarskiot sistem, privatizacii, zamena na markata so evro, svetska finansiska kriza…

Sè se menuva, od rabotata do interesite vo slobodnoto vreme. Naše e samo da težneeme kon podobro i na sekoja promena da odgovorime so adaptacija koja kje bide sinonim za podobruvanje i napredok. 

Kakva  golema promena se podgotvuva vo kancelariite na svetskite ekonomisti povekje od 10 godini?
Kako da ja spasime ekonomijata posle ukinuvanjeto na zlatniot standard?
Zošto da veruvame vo nešto što povekje pati ne razuverilo?
Dali e neophodno učestvoto na golem broj posrednici vo site finansiski tekovi?
Kako brzo, sigurno i lesno da isprakjame golemi bogatstva?
Na koj način da gi ublažime izmamite i zloupotrebite?
Kako da gi digitalizirame parite bez možnost državite da gi  “pečatat za nivnite potrebi samo so eden klik so gluvčeto?

1000 zošto Bitcoin? – 1000 zatoa Bitcoin.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ECD (@ecd_rs)

Gambit vo svetot na investiciite

Stotici iljadi aktivni Bitcoin adresi gi delat zalihite na seušte neizrudaren Bitcoin i istata vizija.

Bitcoin-ot se povekje prerasnuva od možnost vo potreba, a iskustvoto potvrdeno so statistički podatoci kreiralo trilionski pazar na sigurna idnina.  

Dobriot glas za kriptovalutite, se proširil od programerskite forumi do najgolemite svetski kompanii.  

Programerskite firmi kreiraat kripto softveri, finansiskite institucii i investiciskite društva im nudat kriptovaluti na svoite korisnici, kompaniite od site granki na stopanstvoto kupuvaat ili rudarat Bitcoin i go čuvaat vo trezori.

Pričina

Od biznis agol, skoro podednakvo e nepovolno da se ima nedostatok na kapital isto kako i da se ima višok na neiskoristen kapital. Postoi i cena na čuvanjeto na parite bez razlika kolku taa bi bila smalena so kamatni stapki koi bankite gi nudat, dolgoročno mnogu e neisplatlivo da se trupaat parite..

Ne pomalku isplatlivo, tuku neisplatlivo.

Ako biznisot ima prostor za širenje, toa treba ga se iskoristi. Vložuvanje vo drugi raboti… zošto da ne. Mnogu kompanii svoite profiti gi zamenile so akcii od drugi, globalni lideri kako Google, Facebook… Zlatoto, naftata, hartiite od vrednost, stranskite valuti i nedvižninite se odlična dolgoročna investicija i možnost za dopolnitelen profit. 

Profitite ostvareni preku vakvi vložuvanja ne se mali i se slučuvalo vloženiot kapital vrednosno da se duplira za nekolku godini samo so strplivo čekanje. 

Posle golemata pauza što ja imaa biznisite poradi korona krizata, mnogu kompanii so nenadoknadlivi gubitoci vo proizvodstvoto i parite i ponatamu se obiduvaat da zastanat na noze. Se javi golem disbalans. Sirovinite poskapea, proizvodstvoto se namali, se zgolemi nevrabotenosta, a seto toa se odrazi i na cenite na sekojdnevnite proizvodi, no ne i na kupovnata mokj na lugjeto. 

Bankite vo eden moment moraa da propišat negativna kamatna stapka.

Ogromna količina, duri 40% od vkupnite pari se ispečateni vo poslednite 12 meseci so cel da se pomogne stopanstvoto… no toa kako da ne e dovolno.

Takvo nesovpagjanje vo ekonomijata i strav deka parite ja gubat svojata mokj, gi svrte vložuvanjata kon Bitcoin-ot koj kako digitalno zlato zavzema mnogu važno mesto na čuvar na vrednostite za da ima balans kaj mnogu kompanii. 

So promena na strategiite za vložuvanje, mnogu firmi zabeležale neverojatni profiti i go umnožile kapitalot povekje i pobrzo kako nikogaš do sega. 

Kompanii koi poseduvaat Bitcoin

MicroStrategy: 114,042 BTC

MicroStrategy istaknata kompanija za biznis analitika, go usvoila Bitcoin-ot kako svoja primarna rezervna svoina.

Na čelo so Majkl Sailor, MicroStrategy konstantno dokupuva i gi zgolemuva zalihite so Bitcoin. Go koristat sekoj pad na cenata i pogolemiot del od raspoložlivite pari gi koristat za da kupat Bitcoin. Nivnoto rabotenje funkcionira nesmetano, no pokraj svojot primaren biznis, tie se llideri vo vakvata strategija za vložuvanje i educiraat brojni sopstvenici na kompanii koi sakaat da go sledat nivniot primer.  

Posle prvoto kupuvanje na Bitcoin, bile vo centarot na vnimanieto na mnogu investitori, a so sekoj skok na cenata na ovaa kriptovaluta rastela i nivnata pazarna mokj. 

Kupile Bitcoin za okolu 3.1 milijardi dolari, a momentalnata vrednost na nivnata investicija iznesuva 4.8 milijardi.

Kako što tvrdi Majkl, ne planiraat da prodavaat Bitcoin vo skoro vreme i smetaat deka negovata vrednost kje bide mnogu pogolema, a vrednosta na dolarot sè pomala. Veruvaat deka Bitcoin-ot kje bide eden od osnovnite stolbovi na novata ekonomija. 

Tesla: 48,000 BTC

Proizvoditelot na elektriČni vozila Tesla, kupil Bitcoin vo vrednost od 1.5 milijardi dolari. Mnogu teatralno i samouvereno baš kakov što e i samiot Elon Musk, eden od najbogatite lugje na planetata, ovozmožile koristenje kriptovaluti za kupuvanje na nivnite vozila i započnale inicijativa na ekološka prifatlivost na rudarenjeto kriptovaluti. Nivnite zalaganja da gi namalat emisiite na po ekologijata štetni supstancii pri rudarenjeto, bil početok na revolucijata vo kripto industrijata vo koja rudarite odlučile da gi unapredat svoite postrojki i da se svrtat kon obnovlivata, zelena energija.

I na samiot početok na testiranjeto i na ispituvanjeto na pazarot so kriptovaluti, Tesla posle zarabotkata zaradi skokot na cenata prodala 10% od kupenite Bitcoini za da, kako što naveduva Elon, dokažat deka pazarot e likviden i vsušnost e vozmožno, bez vlijanie na cenata, da prodadat i povlečat milioni dolari. 

Vrednosta na Teslinata investicija od 1.5 milijardi dolari sega iznosuva povekje od 2 milijardi.

Square: 8,027 BTC

Zaedno so Teslinoto kupuvanje Bitkoin , Square-ovata investicija od 50 milioni dolari vo Oktomvri 2020. go zapalila fitiljot za institucionalni vložuvanja vo kriptovaluti. 

Od togaš platežnata kompanija Square prodolžila da vložuva vo Bitcoin, otkrivajki vo svojot izveštaj za zarabotka vo četvrtiot kvartal do 2020 godina deka dokupila Bitcoin za ušte 170 milioni dolari. 

Izvršniot direktor Jack Dorsei koj važi za entuzijastičen zagovornik za Bitcoin, isto taka e i osnovač na Twitter, na koj neodamna vovede nova možnost koja korisnicite na ovaa platforma možat da ja koristat za megjusebno da se nagraduvaat so Bitcoin. 

Square investiral 220 miliona dolari, a 8027 BTC koi momentalno gi poseduvaat vredat povekje od 300 milioni.

Jack vo svoeto obrakjanje na ovaa tema javno go spodelil celiot proces na realizacija na ovaa zdelka. 

Makedonskiot son

Može da se kaže deka sumite na vloženite sredstva ja potvrduvaat sigurnosta na odlukite. Vo Makedonija Bitcoin-ot, digitalnata sopstvenost e vo faza na stavanje vo zakonski ramki, pa zatoa iskoristete ja ovaa možnost, BTC da bide del od Vašeto sledno vložuvanje. 

Bitcoin-ot i ostanatite kriptovaluti kje bidat priznaeni. Takva možnost i uslovi nemaat site zemji i toa treba da se iskoristi i da se ostvari komforen odnos so kriptovalutite bidejki tie nastojuvaat da bidat del od sekojdnevieto. Vakvata investicija otvora brojni pogodnosti, a najzvučna od site e možnosta za zaštita od isklučitelno golemata, neoficijalna inflacija od -15% godišno spored poslednite presmetki. 

Ostanatite investitori isto taka so zadovolstvo vložuvaat vo kompanii koi čuvaat Bitcoin. Ako zakonot ili nekoj druga prečka gi onevozmožuva vo direktno kupuvanje kriptovaluti, togaš so pogolemo zadovolstvo kupuvaat akcii od kompaniite vo koi što veruvaat ako istite imaat Bitcoin vo svite trezori.  

Borbata so vakva visoka monetarna inflacija bara pravenje pogolem profit. Pogolem profit bara povekje rabota, eksperimentiranje, obidi, tenzija uspehot da mora da se postigne, a vo takov ambient se slučuvaat i greški. Bitcoin-ot koj beleži rast od skoro 300%  vo poslednava godina definitvno bi ja olesnil ovaa borba so veternici. 

Namesto da gi ignorirame i nepodgotveni da gi čekame novite ekonomski predizvici, možeme preventivno da gi sprečime. 

Kriptovalutite se eden od najgolemite dvigateli na inovaciite, izbor na mnogu kompanii, na site nas, a so toa i vlijanie vrz site ostanati. Vo ovoj moment, koga se postavuva prašanjeto kako ekonomijata kje se oporavi od šokot što go doživea, a kriptovalutite se glavna alternativa za sè što e dosega isprobano, treba da se zastane i da se razmisli.  Pogolem e rizikot da se nema Bitcoin, otkolku da se ima.

Kupuvanje kriptovaluti kako za fizički taka i za pravni lica vozmožno e da se realizira preku ECD menuvačnicata vo sklad so zakonot i pravno potkovano.  Posetete go našiot sajt, blog sekcijata i kontaktirajte ne dokolku imate nedoumici ili prašanja.