Blog

Pi – nova nadež za kripto početnicite ili ušte eden scam?

20.04.2021. / Author: Gavrilo Jejina / Category: Proekti

Proektot za koj što dobiv dovolno prašanja vo prethodnite meseci, najmnogu vo kontekst „dali ova ima smisol“ i „možam li ovde da zarabotam nešto“. Moram da kažam da, zatoa što za Pi slušnav isklučivo od lugje koi se relativno novi ili po prv pat vleguvaat vo svetot na kriptovalutite i prviot vpečatok mi beše deka se raboti za nešto somnitelno, bidejki ako proektot e nedvosmisleno dobar bi slušnal za nego i porano niz kanalite koi gi pratat vodečkite kriptovaluti. No, pred da doneseme nekakvi zaklučoci, ajde da vidime za što se raboti. 

„Što e Pi“ t.e. „Što pišuva na nivniot sajt i vo belata hartija, i dali toa što go pišuva ima smisol“

Edna dobra početna točka za analiza na nekoj proekt , posebno ako imate nekoe prethodno iskustvo vo rano investiranje vo kripto-proekti, e nivniot sajt. Početnata stranica – na prv pogled izgleda super, posebno so porakite koi što velat deka Pi go pravi procesot na majnuvanje t.e. rudarenje „lesen“ i deka „ revolucionernata tehnologija Vi ovozmožuva da rudarite na vašiot telefon bez trošenje baterija“. Na samiot početok se sudirame so  informacii koi bi trebalo da ni bidat prviot red flag ako pristapime kon vložuvanje na odgovoren način, od slednive pričini:

  1. Procesorot za majnuvanje t.e. rudarenje, iako za momentalno vodečkite kriptovaluti na pazarot kako što se Bitkoin (BTC) i Itirijum (ETH), ima isklučitelni energetski potrebi, prvenstveno zaradi toa što procesot e potežok srazmerno na brojot na učesnici vo procesot na rudarenjeto, koi se natprevaruvaat so svoite kompjuteri t.e. mašinite za rudarenje vo rešavanjeto na matematičkite problemi vo blokčejnot na koj što rudarat. Toa znači deka nagradata za rudarenje zavisi isklučivo od vloženiot trud (vo slučajot so Bitkoinot), i učesnikot vo sistemot koj raspolaga so povekje hardverska sila vo svojata mašina za rudarenje pobrzo kje go završi procesot na kreiranje nov blok na transakcii i so samoto toa kje si gi zgolemi šansite da bide prv i da ja zeme nagradata za kreiranje nov blok na blokčejnot. Vo slučajot so Pi mrežata, timot vetuva „rudarenje bez trošenje baterija“ što ne e ni teoretski vozmožno, bidejki toa bi značelo aplikacijata da ne učestvuva vo standardniot proces na rudarenje koe služi transakciite megju učesnicite vo mrežata da se potvrdat, izvršat i vpišat vo novite blokovi bidejki ne postojat procesi koi bi ja koristele procesorskata sila od telefonot i zaradi toa da ja trošat baterijata. Od druga strana, ako ja prevzemete aplikacijata na vašiot telefon i započnete da „rudarite“, kje počnete da dobivate Pi koini na vašiot digitalen paričnik. Kako e toa vozmožno ako vsušnost nema rudarenje?
  2. Pi koinite se odpared kreirani od strana na osnovačot na Pi mrežata t.e. timot što go razviva celiot proekt. Za razlika od Bitkoinot, kade novite koini se kreiraat togaš koga nekoj od rudarite vloži odreden trud za da procesira odredena količina transakkcii na mrežata i kreira nov blok, na Pi mrežata koinite se „izrudareni“ t.e.  stvoreni pred lansiranjeto na samata mreža. Samo so malku istražuvanje – prvenstveno na Reddit i Quora pokraj sajtot, i belata hartija na samiot proekt – možeme da vidime deka od korisnikot se bara ednaš vo 24 časa da ja otvori aplikacijata i da go stisne kopčeto za da  „potvrdi deka e čovek a ne (ro)bot“ – i toa e toa, korisnikot navodno „rudari“ Pi koini. Vsušnost, sekoj pat koga korisnikot kje go pritisne kopčeto, Pi mrežeta od mnoštvoto od vekje postoečki Pi koini ja zema predvidenata količina i ja dodeluva na korisnikot. Pi isto taka momentalno nema implementiran blokčejn tuku samo mobilna aplikacija preku koja korisnicite klikaat na kopče i dobivaat Pi koini koi vo momentot ne vredat ništo i ne možat da se klasificiraat kako kriptovaluta. Razvojniot tim – ako možeme taka da go narečeme zatoa što na ovaa stranica ne pišuva mnogu za proektot koj postoi od 2019, – vetuva deka eden den navistina kje go implementira Pi na blokčejnot, konkretno kako varijanta t.e. takanarečen fork Stellar XLM, i deka togaš navistina kje im dodelat na korisnicite vistinski Pi koini koi togaš navistina bi bile kriptovaluta vo odnos na toa kolku  „Pi koini“ korisnicite imaat vo toj moment na mobilnata aplikacija.
  3. Samata aplikacija servira reklami, a celiot Pi ekosistem momentalno izgleda vaka:
  • Golem broj korisnici koi verojatno mislat deka imaat Pi kriptovaluta koja eden den možebi kje ima nekoja vrednost, a vsušnost imaat virtuelni Pi parički vo mobilna aplikacija.
  • Golem broj reklami koi im se serviraat na golemiot broj korisnici najmalku ednaš dnevno koga ja otvoraat aplikacijata za da go kliknat potrebnoto „kopče za rudarenje“.
  • Prihodot od serviranjeto reklami na korisnicite vo celost odi vo racete na sopstvenicite t.e. „razvojniot tim“ i ne se deli na nikakov način megju korisnicite. Od druga strana, legitimnite decentralizirani sistemi koi momentalno se uspešni na pazarot, voglavno ja delat zarabotkata od mrežata so učesnicite, prvenstveno so rudarite, iako vo odreden procent, zatoa što tie vsušnost gi procesuiraat i izvršuvaat transakciite i so toa  gi vrednuvaat i ostanatite korisnici i celata mreža, a za vozvrat dobivaat soodvetna nagrada. 
  • Nema transakcii zatoa što nema potreba od niv, bidejki Pi koinite, pokraj toa što vsušnost seušte ne postojat, ne možat da se koristat za ništo, nitu postoi nekakov oblik na realna ili bilo koja vrednost za korisnicite – osven vetuvanjeto deka eden den Pi kje izleze od test fazata i kje ja lansira glavnata mreža (mainnet) na koja togaš kje bide vozmožno da se kreiraat Pi koini kako kriptovaluta koja vistinski postoi. Tuka se postavuva prašanjeto dali i kolku kje vredi togaš, ako toa navistina se sluči. I sekako, ne postoi nikakov „breakthrough tech (which) allows you to mine on your phone without draining battery“ bidejki gledame deka vo procesot na „rudarenjeto“ koj ne postoi, ništo ne se slučuva.

Ako odime čekor ponatamu na sajtot i go pogledneme biznis planot na Pi proektot, koj vo svetot na kriptovalutite se prestavuva kako whitepaper ili bela hartija i po novo usvoeniot Zakon za digitalna sopstvenost bi trebalo da go izloži proektot vo što povekje detali, proektot e najblago rečeno zagrižuvački, prvenstveno poradi načinot na koj go formiraat nivniot narativ. Isto taka važno e da se znae deka Pi proektot ne se pojavuva praktično nikade vo svetot na kriptovalutite kako vo kredibilni publikacii, na portali, na vesti itn., što vo kombinacija so moeto lično iskustvo deka za Pi voglavno me prašuvaa lugje koi nemaat premnogu iskustvo so kripto, no imaat želba da bidat del od toj svet, kažuva deka Pi pretežno so svoite marketinški aktivnosti targetira lugje koi se potpolno neiskusni i se od skoro vo svetot na kriptovalutite, bidejki možat da napravat narativ koj zvuči mnogu primamlivo, no vo suština e neostvarliv nekomu koj ima malo iskustvo so kriptovaluti i so vložuvanje vo kripto proekti. Idejata deka e vozmožno da se bide del od kripto – revolucijata bez nikakov trošok nekomu koj ne znae no ima golema želba da nauči povekje za kriptovalutite, vakov narativ od Pi mrežata mu zvuči mnogu primamlivo, a sepak od druga strana teško može da se proveri.  

Ne morame premnogu ni da se zadlabočime vo Pi belata hartija – ako sakate da ja vidite ovde e – i vekje na početokot gledame deka misijata i vizijata na proektot se lošo definirani t.e. nedefinirani, deka se koristat objasnuvanja so termini koi što im zvučat mnogu uverlivo na neiskusnite korisnici bez nikakvi ili nedovolni pojasnuvanja, kako i naveduvanje na potpolno netočni izjavi koi go podržuvaat Pi narativot, a najdobar primer za toa e naveduvanje na faktot deka bidejki vkupniot broj na bitcoini e ograničen na 21.000.000, nema dovolen broj bitkoini za site lugje na planetata ( okolu 7.500.000.000 ), pa zaradi toj nedostatok na ponuda eden bitkoin vredi kolku što vredi. Točno e deka ograničenite količini na bitkoini se važen faktor vo formiranjeto na negovata cena kako i vo processor na negovoto rudarenje, no izjavata „there is not enough Bitcoin to go around“ e isklučitelno zaslepuvačka zatoa što bitkoinot e delliv do svojata osma decimala, što znači deka najmaliot del od bitkoinot koj nekoj može da go poseduva e 0.00000001 BTC ili 1 Satoshi, i jasno gledame deka postoi i povekje od dovolno bitkoini za site lugje na planetata ako sakaat da kupat cel ili negov del. Nekomu koj ne znae za dellivosta na bitkoinot, ovaa izjava mu zvuči po malku zastrašuvački i dopolnitelno go zasiluva vo kripto svetoto poznatiot FOMO (fear of missing out) t.e. čuvstvoto  deka moraat da stanat del od neštoto bidejki naskoro taa možnost (za potencijalno golem profit so malku ili nikakov vložen trud) kje projde – vo takva situacija lugjeto gi investiraat svoite pari, vremeto ili drugi resursi na osnov na emocii, a ne na racionalno razmisluvanje i togaš se pravat najgolemi greški i gubitoci pri investiranjeto vo kriptovaluti.

Sekako, kako ne bi mi veruvale samo na mojot zbor, na ovoj link možete da vidite kako izgleda kvalitetna bela hartija od eden seriozen proekt, vo ovoj slučaj Itirium i mnogu e lesno da se zabaleži razlika vo kvalitetot i serioznosta vo pristapot i bez prethodno iskustvo so kriptovaluti.  

Ušte eden zagrižuvački faktor na Pi proektot e nivniot referal sistem t.e. Načinot na širenje na zaednicata i doveduvanje novi korisnici. Imeno, kolku što gledam, ednistven način da stanete del od Pi mrežate e da dobiete pokana od nekoj od “proverenite” korisnic, što znači da se prijavite na mrešata preku link od nekoj koj vekje e korisnik. Iako akcenotot vo narativot e postaven na faktot deka „Pi’s mission is to be inclusive as possible“, neobično e da se ograniči pristapot na korisnicite kon aplikacijata na ovoj način. Znači novite korisnici se primorani da stanat del od mrežata na nekoj korisnik, koj e pak del od mrežata na nekoj drug korisnik bidejki edinstveno taka možel da dobie pristap kon aplikacijata, i Pi se povekje liči na nekoja  varijanta na Ponzijeva/MLM/Piramidalna šema. Isto taka važno e da se istakne deka ova očekuvano me potseti na edna od najpoznatite izmami vo svetot na kriptovalutite  za koja se ispostavi deka e MLM šema – OneCoin, a na Reddit naidov na thread vo koj se diskutira za Pi i pokraj toa se spomnuva i proektot koj e relativno sličen so Pi mrežata so mnogu sličen princip na rabota (i poinakva tema koja e inherentno mila na lugjeto – pčelite) i koj zapravo seriozno me zagriži i me natera da go napišam ovoj tekst – Bee Network na bee.com.

Ako e Pi besplaten kade e rizikot, i što e Bee Network?

Prvata rabotaso koja bev po malku i šokiran e domenot – bee.com. Ako nekomu ne mu e jasno zošto ova e tolku važno vednaš kje pojasnam – .com domeni se mnogu skapi, posebno koga sodržat nekoi standardni i popularni zborovi kako vo ovoj slučaj „bee“. Pomegju ostanatoto, glavna pričina za ova e što .com domenite ne se vrzani za nekoja konkretna zemja i se megju najstarite na internet, što gi pravi mnogu kredibilni i skapi.. Bee.com e prodaden t.e. kupen 2018. za USD 2.5M na golema radost na brokerite zatoa što domenite navistina se relativno potcenet i vreden vid na sopstvenost, posebno vo .com kategorijata. Problemot e vo toa što  bee.com aplikacijata sobirala, čuvala i isprakjala podatoci od korisnicite koi ja instalirale na svoite uredi, nazad vo Kina kade što se naogja timot koj ja razvil Bee „mrežata“. Ova vklučuva informacii kako što se GPS lokaciite na korisnikot, podatocite koi edinstveno tie go identifikuvaat uredot, listi od site aplikacii koi se instalirani i drugi čuvstvitelni informacii za uredot i korisnikot. Ona što e ušte pološo, ovie informacii se isprakjani preku UDP soket so neadekvatna kriptografija, što praktično znači deka mnogu e lesno takvi podatoci da se presretnat i pročitaat dodeka patuvaat niz internet mrežata. I što e ušte malku pološo, Bee aplikacijata se ova bi go rabotela duri i ako korisnikot samo ja instaliral i nikogaš ne ja koristel, ili ne ja koristi istata na redovna baza. Detalen izveštaj za funkcionalnostite na aplikacijata možete da pronajdete ovde. Ova verojatno znači deka site podatoci od korisnikot do sega im se prodadeni po nekolku pati na najrazlični kompanii ili grupi od lugje širum svetot bez nikakva soglasnost ili kompenzacija na korisnikot za nivnite podatoci, od koi nekoi možat da bidat mnogu čuvstvitelni.  

Sega koga se ova go znaeme, kje se zaprašame, što znači toa za Pi mrežata? Bez vložuvanje vo direktniot poredok na Pi i Bee platformata, potencijalni – a verojatno realni i vekje postoečki – rizici od koristenjeto na Pi mrežata i aplikacijata se slednive:

– Vo najdobar slučaj Pi mrežata i aplikacijata momentalno se proekt bez jasna cel i realno ništo nema da ve čini ako probate, možebi eden den Pi koinot navistina može da vredi nešto. Ne e nevozmožno Pi, duri i momentalno da e nekoj vid izmama, eden den da stane „legitimen“ proekt, makar i vo odredena merka. Vo ovoj smisol „legitimen“ bi značelo, platformata da ima da im ponudi nekoja vrednost (proizvod ili usluga) na korisnicite, bidejki toa kako što vekje zaklučivme, momentalno go nema. 

– Za da stanete kako što velat „proveren“ korisnik na Pi mrežata, i imate pristap kon možnosta da povikuvate drugi lugje, kon pogolemi nagradi za „rudarenje“ i slično, potrebno e da se projde processor koj se vika know your customer t.e. KYC – ova najčesto podrazbira isprakjanje lični dokumenti (pasoš ili lična karta) vo kombinacija so fotografija ili video povik kon servisot koj što go korisitime za istiot da znae koi sme nie, vo slučaj ako nekoe regulatorno telo vo zemjata vo koja se naogja servisot napravi kontrola da možat da pokažat deka znaat koi se nivnite korisnici, i dolžni se po validno baranje od regulatornite tela da gi dostavat podatocite za odredeni korisnici ako za toa postoi opravdana pričina podrzana so zakonska ramka, kako što e da rečeme Zakonot za sprečuvanje perenje pari i finansiranje terorizam. Ova e praksa koja e analogna so identifikacijata pri otvoranje smetka vo banka i normalna praksa za site legitimni kripto menuvačnici i berzi – vo slučaj na primer kaj  ECD.rs toj proces se vika lična verifikacija na korisnikot. I toj proces ima smisol bidejki kripto menuvačnicata ili berzata vo odredena merka se odgovorni za uslugite koi im gi nudat na svoite korisnici isto kako što se odgovorni bankite i standardnite FIAT menuvačnici na ulica. I toa e vo red ako platformata koja vrši takva verifikacija može da ponudi nekolku ili povekje uslugi koi za korisnikot imaat realna vrednost koja go opravduva potrošenoto vreme za verifikacija i davanje čuvstvitelni lični podatoci. Vo slučajot so Pi mrežata, korisnikot ne dobiva praktično ništo (osven zasega fiktivni Pi koini), a za vozvrat na kompanijata koja stoi pozadi Pi mrežata i se davaaat golema količina čuvstvitelni podatoci t.e. se što može da se najde vo vašiot pasoš ili lična karta. Vakvi informacii im se mnogu vredni na različni kompanii i na različni pazari (beli, sivi, crni i na site pomegju)  – sekako, pod uslov toa navistina da go rabotat, zatoa što seušte nemame izveštaj od legitimen izvor kako vo slučajot so Bee mrežata, no red flags definitivno postojat. Duri i da ne e toa slučaj, faktot deka Pi mrežata ne im nudi na korisnicite ništo drugo osven vetuvanja, a bara lični podatoci za vozvrat, bi trebalo da bide dovolen za pogolemiot broj racionalni korisnici bar da počekaat da vidat kako kje se razviva Pi mrežata pred da stanat del od istata, no toa e teško ako imate čuvstvo deka propuštate možnost da ostvarite potencijalno golem profit za kratko vreme ne rabotejki praktično ništo. Za žal, prikaznata za ličnite podatoci ne završuva ovde, bidejki ličnite podatoci od ovoj tip možat da bidat ušte povredni vo kombinacija so nekoi drugi informacii, kako vo slučajot so Bee mrežata.

 

– Vidovme što može da napravi edna aplikacija, slična na Pi mrežata, na uredot na koj što e instalirana (Bee mreža). Za sega nema vesti dali Pi mrežata go pravi istoto ili nešto slično, no koga toa bi go pravela zošto bi bilo važni za vas kako potencijalno korisnici? Količinata i tipot na informacii koi se sobiraat na ovoj način, kontinualno ili periodično – vašata lokacija, drugi aplikacii koi gi imate na telefonot, čuvstvitelni podatoci kako vašata bankarska smetka ili kartička koi se sočuvani vo aplikaciite na koi druga aplikacija može da im pristapi (postojat načini), edinstven identifikator na vašiot ured i potencijalno ušte mnogu drugi raboti – vo kombinacija so vašite lični podatoci od pasošot davaat neverojatno pricizna slika za vas kako konzument na razni proizvodi i uslugi, za vašite naviki i modeli na odnesuvanje za koi možebi i samite ne ste svesni i koi sekojdnevno vlijaat na donesuvanjeto na vašite odluki vo odnos na toa kade, kako i koga kje gi trošite vašite pari. Jasno e zošto eden vakov paket na informacii bi vredel bukvalno kako (digitalno) zlato na golem broj kompanii širum svetot. Slučajno, Pi niz svoite marketinški aktivnosti (ne so bilo kakva vrednost koja navistina ja nudi na pazarot) stana proekt koj e globalno prisuten, pa so samoto toa potencijalno ima vakvi paketi so podatoci za grupi lugje vo zemjite širum svetot. Faktot deka Bee mrežata go platila svojot domen bee.com 2.5M dolari za da izgleda pokredibilno e verojatno zanemarliv vo sporedba so zarabotkata koja ja ostvarile so prodažba na lični podatoci od svoite korisnici bog znae komu. Dali vakvoto narušuvanje na privatnosta i doverbata na korisnicite, pokraj bogatenjeto na sopstvenicite na platformata i nedelenjeto nitu najmal del od profitot so korisnicite koi edinstveni zapravo kreiraat nekoja vrednost vo celiot toj sistem, a ništo ne dobivaat za vozvrat, e vredno za vetuvanjeto deka kriptovalutata eden den možda kje ima nekakva vrednost? Procenete sami. Vo slučajot so Pi mrežata ne znaeme dali ova navistina se slučuva, no duri i vo toj slučaj ne bi Vi go preporačal koristenjeto na aplikacijata, bar dodeka proektot navistina ne se dokaže na pazarot so jasna cel i započne da kreira realna vrednost za svoite korisnici ili dodeka ne dobieme potransparentni podatoci za toa što se slučuva vo aplikacijata i potvrda za toa dali aplikacijata sobira podatoci koi ne bi trebalo da smee.   

Da izvadime zaklučok od ovaa prikazna

Ako navistina sakate da vložuvate vo kriptovaluti so potencijalen rast od x100 – x1000, ima dovolno legitimni mali proekti koji imaat potencijal za takov rast, bez rizik koj so sebe go nosi koristenjeto na Bee mrežata ili potencijalnite rizici na Pi mrežata. Duri i da nema rizik (bi se iznenadil da e taka no okej) i  Pi aplikacijata da ne sobira nikakvi podatoci od uredite na korisnicite, Pi mrežata momentalno ja eksploatira nedovolnata informiranost i nedostatok na znaenje na svoite korisnici za da im prodade hajp za kriptovalutite i brzoto bogatenje, za da može da im servira reklami i da zarabotuva od toa najverojatno dodeka e vozmožno, a toa može da se slučuva i so godini – ne gledam deka proektot značitelno napreduval vo svojot razvoj od 2019 godina. I pokraj toa i ponataka tie go imaat vašiot pasoš ili lična karta koi ne im se potrebni apsolutno za ništo, zatoa što Pi kako kriptovaluta vsušnost seušte ne postoi pa so samoto toa ne podleži na zakonskite ramki za perenje pari antiterorizam, i vie ne ste (seušte, i nemojte) vložile nikakvi pari, taka što ne postoi nikakva validna, biznis racionalna pričina zošto Pi kako platforma bi barala bilo što od vas vo ovoj moment osven mail adresata. 

Na kraj, momentalnata situacija e slednava – vie kako korisnici kreirate vrednost za Pi mrežata, Pi mrežata kreira vrednost za razni kompanii na koi im trebat bihevioralni i drugi podatoci za odnesuvanjeto na korisnicite za da možat da im prodadat povekje proizvodi ili uslugi, i vie kako korisnik momentalno ne dobivate apsolutno ništo osven nedefinirani vetuvanja za idninata na Pi kriptovalutata. Jas lično ja nemam instalirano aplikacijata bidejki za mene koj imam pristojno iskustvo vo vložuvanje vo kriptoto i vo ekosistemot generalno ova e mnogu somnitelna prikazna i ima dovolen broj drugi koini koi se legitimni i imaat potencijal za brz i/ili golem rast. Sekako i tie so sebe nosat svoi rizici, no toa se očekuvani i realni rizici pri trguvanje so kriptovaluti, a ne rizici od razni vidovi na kripto izmami. Od druga strana, mozda Pi kako proekt eden den kje go pronajde svojot pravec i kje stvori nekakva vrednost za korisnicite, vsučnost se ligitimizira na nekoj način i togaš Pi kako kriptovaluta bi možela da vredi nešto – no mnogu malku e verojatno deka vakvo nešto može da se sluči, no vo svetot na kriptoto se slučuvale i počudni raboti. Ako se ispostavi deka Pi e nekoj vid izmama, najgolem gubitnik kje bide samo pazarot so kriptovaluti i tempoto na masovno prifakjanje na decentralizirani tehnologii kako što e blokčejnot, bidejki eden del od noviot bran na lugje koi imale želba da bidat del od kripto revolucijata kje imaat gorčliv vkus vo ustata bez navistina da vlezat vo kripto svetot – zatoa što Pi, bar za sega, ne e kriptovaluta. 

Ako sakate povekje da pročitate za toa kako generalno da gi prepoznaete legitimnite kripto proekti, što e točno vo osnovata na filozofijata na decentralizacija i kako potencijalno vlijae na site nas – toa možete da go napravite ovde.

–  Avtor: Stefan Ignjatović, Business Developer @ ECD