Blog

Ekološkiot efekt od rudarenjeto kriptovaluti: kolku rudarenjeto e štetno po okolinata?

13.07.2021. / Author: nemanja.ostojic / Category: Rudarenje

Na Kripto zaednicata vekje poznat, ekološkiot efekt od rudarenjeto kriptovaluti stana mejnstrim vo sredinata na maj ovaa godina.

Kako se sluči toa? Taka što eden od najgolemite (i sekako najpoznatite) zagovornici na kripto industrijata, Elon Mask, vo sredinata na maj 2021 ja povleče svojata inicijalna odluka, da dozvoli kupuvanje na Teslinite avtomobili so Bitkoin. Na lugjeto koi gi sledat kritptoto i Tesla, ovaa odluka verojatno im ima smisol. Kako kompanija koja se zalaga za “zelenu” idnina, Tesla ne bi trebalo da poddržuva nešto što pridonesuva za zgolemena potrošuvačka na energija i emisii na jaglerod dioksid. 

Rezultat na ovaa odluka bil padot na Bitkoinot od preku iljada dolari vo rok od eden čas, kako i objavuvanjeto na bezbroj statii za negovoto vlijanie vrz okolinata. 

Zošto Bitkoinot ne e eco-friendly, i kolku voopšto e dramatičen ekološkiot efekt od rudarenjeto?

Problem so klasičnoto rudarenje

Klasično rudarenje se temeli na takanarečeniot Proof-of-Work (PoW) algoritam. Ovoj algoritam mu obezbeduva sigurnost na blokčejnot so toa što bara site transakcii da bidat potvrdeni od kompjuterite koi se del od mrežata. Za potvrdenite transakcii, rudarot dobiva nagrada – što e i glavnata motivacija za rudarenje.  

Potvrduvanjeto na transakciite podrazbira rešavanje kompleksni matematički operacii, a hardverot koj e podobar vo rešavanjeto na istite ima pogolemi šansi da izrudari blok i da ja dobie nagradata. Se ova dovede do interesen problem koj što go opišavme vo našiot blog za istorijata na rudarenje bitkoin. Nakratko, pogolemata konkurencija megju rudarite predizvika konstantna potraga za slednoto parče hardver koe kje bide pomokjno i poefikasno od prethodnoto.

Od 2009, koga za rudarenje beše dovolno da se ima običen procesor koj možete da go najdete na prosečen laptop, nivoto na hardverot za rudarenje značitelno e podignato. Uredite koi denes se koristat za rudarenje se nekolku iljadi pati pomokjni od prvite procesori od 2009.  

Pomokjen hardver i pogolema procesorska sila značat i pogolema potrošuvačka na električna energija. Vsušnost, pokraj početnoto vložuvanje vo hardver, enormnite smetki za struja se verojatno najgolemiot trošok pri rudarenjeto. Bidejki vo najgolemiot del od svetot glaven izvor na energija seušte e jaglenot, jasno e kako rudarenjeto posredno vlijae vrz trošenjeto na neobnovlivite resursi i zgolemenata emisija na CO2.

Kina kako glaven izvor na problemot

Dopolnitelen problem e i faktot deka  75% od rudarenja na Bitkoinot do neodamna se slučuvalo vo Kina. Vo svetskata ekološka zaednica, Kina vekje e ozloglasena po toa što proizveduva ogromen del od električnata energija koristejki eden od najomrazenite resursi – jaglenot. 

Bidejki Kina ima plan da ja eliminira emisijata na CO2 do 2060, rudarenjeto e očigledna prepreka na toj pat. Dali ova e vistinskata pričina za presmetkata so rudarite ili nešto drugo, problemot podrobno go obrabotivme vo ovoj tekst. Vo sekoj slučaj, odlukata na Kineskata vlada značitelno vlijaeše na percepcijata za Bitkoinot, a so samoto toa i na negovata cena koja dolgo posle ovoj poteg beše vo “sloboden pad”.

Ekološkiot efekt od rudarenjeto: za koja količina na energija zboruvame?

No kolku energija može da potroši eden kompjuter (ili mining rig ili ASIC ured)? Dali toa navistina e tolku dramatično kolku što se spomenuva vo vestite i napisite koi gi čitavme prethodnite nedeli?

Pred se, točniot iznos na emisijata na CO2 za koja e odgovorno rudarenjeto Bitkoini ne e baš lesno da se proceni. Ako se vodime po toa kolkava šteta vrz okolinata nanesuva eden mining rig, togaš ni se potrebni informacii kolku točno struja istiot konsumira, kolku mining rigovi postojat vo svetot, kolku jaglen e potrebno za da se proizvede tolkava količina na struja i kolku CO2 proizveduva spaluvanjeto na toj jaglen. Bidejki ovde ima mnogu promenlivi, site podatoci koi gi imame se nivo na procenka.

Bilo kako bilo, procenkite ne se baš ohrabruvački. Izveštajot na Bank of America, na primer, procenuva deka Bitkoinot e odgovoren za emisija okolu 40 milioni kilotoni  CO2 vo tek na izminatite dve godini. Dopolnitelno zagrižuva faktot deka ovaa brojka stabilno raste od 2015.

Emisija na CO2 kaj Bitkoinot vo milioni toni

Da go stavime toa vo kontekst, prema ovie procenki, rudarenjeto Bitkoini proizveduva povekje CO2 od:

  • American Airlines, edna od najgolemite aviokompanii vo svetot;
  • Coca-Cola i Nike zaedno;
  • 20 milioni avtomobili;
  • Cela Grcija.

Sepak, drugi procenki se deka skoro  50% od energijata na Bitkoinot doagja od „karbo-neutralni“ izvori, taka što ovie statistiki ne se potpolno na mesto. 

Kontraargument vo korist na kriptovalutite

Ovde sekako treba da se napomene deka Bank of America e državna finansiska institucija koja ima svoi interesi. Tie interesi sigurno ne se ponatamošna decentralizacija na finansiite i demokratizacija na parite preku digitalnite valuti. 

Mnogu oficijalni finansiski institucii i nivnite predstavnici vekje nekoe vreme se protivat i se skeptični vo odnos na kriptovalutite i zatoa brojkite koi se izrazeni vo spomenatiot izveštaj treba da se zemat so rezerva. 

Od druga strana, bilo koja industrija koja se zanimava so bilo kakva produkcija (pa i na digitalni pari) neizbežno ostava takanarečen “carbon footprint”. Bidejki zboruvame za celokupniot monetaren sistem, jasno e deka na toa mora de se troši odredeno količestvo energija. Pobornicite za kriptovalutite da rečeme go postavuvaat prašanjeto kakov efekt vrz oklinata ima industrijata za pari: bankite, trezorite i drugite finansiski institucii koi koristat milioni kompjuteri, telefoni, tableti, pečatači, klimi itn.  

Square, kompanijata na ušte eden kripto “promoter”, Džek Dorsij, objavila  memo vo koj naveduva deka Bitkoinot kje bide klučen za počista idnina. Bidejki solarnata i energijata na veterot se poeftini, postoi možnost deka rudarite na idninata kje preminat na ovie izvori, se istaknuva vo izveštajot. Ovaa teza ja poddržuva i faktot deka vo tek na sezonata na doždovi okolu 50% od rudarenjeto na Bitkoinot doagja od Sičuan i Junan—dva regioni vo Kina koi poseduvaat ogromna količina na hidro energija. Ovie regioni sedat na potencijalno najgolemite neiskoristeni resursi na održliva energija na svetot. Rudarenjeto vo Sičuan i Juan (pred odlukata na kineskata vlada) bilo održlivo, isplatlivo i ne prestavuvalo problem za okolinata. 

Potencijalni rešenija

Duri i celosno da gi prifatime pesimističkite procenki, se postavuva prašanjeto kako da se reši ovoj problem?

Teško deka odgovorot e vo celosna presmetka so kripto industrijata. Da beše takov slučajot, modnata industrija odavna bi dišela “na aparati” bidejki nejziniot ekološki efekt e poguben i isto taka dobro dokumentiran.

Rešenieto najnapred leži vo samata kripto industrija, i toa:

  • “Pozelena”, poodržliva idnina vo vid na novi izvori na energija;
  • Premin na drugi načini na rudarenje ili valuti koi poinaku se rudarat.

Zatoa, vekje utvrdivme deka sržta na ekološkiot problem na rudarenjeto na Bitkoinot e Proof-of-Work mehanizmot. So drugi zborovi, vašiot kompjuter (ili drug hardver) intenzivno raboti na rešavanje na zadači, a vie dobivate nagrada. Vo ovoj proces se troši ogromno količestvo na energija i se javuvaat problemi za koi vekje govorevme. 

Proof of Stake (PoS) mehanizmot gi eliminira ovie problemi. Vo PoS pristapot, rudarite ne gi potvrduvaat transakciite i ne rudarat blokovi na osnov na procesorskata sila na hardverot tuku na osnov na količinata na koini koja ja poseduvaat. Ovoj mehanizam ne bara od vašiot hardver bilo kakvo zalaganje nitu potrošuvačka na energija. Potrebno e samo da poseduvate valuta i da ja stake-uvate vo nekoj staking pool. Proporcionalno na toa kolku koini poseduvate, dobivte novi koini. 

Proof of Capacity (PoC) i Proof of Space-Time (PoST) se isto taka mehanizmi čija ekološka traga e mnogu pomala bidejki koristat hard diskovi i prostor za skladiranje. Ovie algoritmi ne se potpiraat na procesorska sila i grafički kartički i zatoa trošat pomalku struja. Od druga strana, koinite koi koristat PoC i PoST se kritikuvani poradi zgolemenata pobaruvačka i potrošuvačka na hard diskovi, što isto taka predstavuva ekološki problem. 

Ovie koncepti ne se bez svoi mani no, ako zboruvame za održlivost, mnogu se poperspektivni od PoW. Da istakneme deka Ethereum-ot se posveti na  preminot na Proof of Stake vo svojot Eth2 upgrade se so cel da stane poodržliv. Dali nekoi drugi proekti kje odat na slični promeni, ni ostanuva da vidime. 

Koi kriptovaluti se “eco-friendly”?

Za kraj, eve nekoi valuti za koi možeme da rečeme deka se eco-friendly, sekako povekje od Bitkoinot.

  • Cardano (ADA): Proekt baziran na Proof of Stake konceptot. Nema klasično rudarenje, kupuvanje grafički kartički ili hard diskovi. Potrebno e samo da se pridružite na staking pool-ot i da gledate kako količinata na ADA koini vi se zgolemuva proporcionalno na količinata so koja ste vlegle vo pool-ot.  
  • Chia (XCH): Bazirana na Proof of Space-Time, Chia e brendirana kako “zelen koin”. Se rudari so pomoš na hard diskovi, što znači deka bara mnogu pomalku energija od rudarenjeto so grafički kartički. Podetalno za Chia koinot pišuvavme ovde: Što e Chia koin?
  • IOTA (IOTA): Proekt kreiran za Internet Raboti (Internet of Things). Ne koristi rudari za validiranje na transakciite, konsenzusot se postignuva preku coordinator node so koj upravuva IOTA Fondacijata. Valutata e znači centralizirana, zaradi što mnogu često e kritikuvana. Prema IOTA Fondacijata, planot e ovaa godina da se premine na decentralizacija i da se ukine coordinator node.
  • Nano (NANO): Ovaa valuta postignuva konsenzus preku algoritam sličen na Proof of Stake koj e narečen Open Representative Voting (ORV). Znači, nema rudarenje, nema nikakov fee i nema direktna finansiska motivacija za validatorite. So toa se izbegnuvaat centraliziračkite tendencii koi se prisutni kaj PoW valutite. 

Zaklučok

Ekološkiot efekt od rudarenjeto kriptovaluti denes definitivno e se poprisuten vo našite razgovori i vesti odošto pred nekolku godini. So “proteruvanjeto” na  rudarite, deluva deka Kina dopolnitelno go popularizira probelmot i gi navede kripto entuzijastite da se zaprašaat za vlijanieto na ovaa tehnologija vrz okolinata.  

Potencijalnata dobivka od rudarenjeto e ponatamu e premnogu primamliva za da očekuvame nekoe usporuvanje vo ovoj sektor. Porealno scenario e  omasovuvanje na “zelenata” energija i namaluvanje na nejzinite trošoci za preminot na rudarite na ovoj oblik na energija da bide isplatliv. Koga kje se sluči toa i kako industrijata kje se transformira do togaš – možeme samo da pretpostavuvame.

Za toa vreme, se čini deka sopstvenicite na “zelenite” valuti kje prodolžat da gi trijat dlankite i da uživaat vo novata popularnost. 

Registrirajte se na ECD.mk, poglednete gi najnovite ceni na Bitkoinot i na ostanatite valuti i trguvajte bezbedno!