Deka nešto se slučuva na pazarot na kriptovaluti, sega vekje i laicite znaat. Taka narečenata “kripto zima” gi pogodi ne samo investitorite, trgovcite, HODlerite, NFT umetnicite, fliperite, kripto platformite i protokolite, tuku i rudarite, pa duri i nas novinarite (sekoj so svojata maka).
Seušte se kršat kopjata okolu toa što točno znači “kripto zima”. Od edna strana onie koi se potsmevaat na kriptovalutite tvrdat deka “balonot pukna” i deka postepeno se toa kje e pokrieno od “ruzmarin, snegovi i ostrici”. Stavot na skepticite e deka bez regulativa, centralizacija nema bezbednost i deka site proizvodi na kripto-kulturata, od kriptovalutite pa se do NFT, se izmami bidejki ne se “vistinski”. Zaboravaat deka golem e napredokot na ekonomijata od 19 vek i dokažano e deka surovinite, prerabotkata i proizvodstvoto odamna ne se kluč za napredok i toa što celiot svet povekje ili pomalku mirno go predade monopolot nad proizvodstvoto – na Kinezite.
Od druga strana golem broj kripto entuzijasti i ponatamu se povekje od optimistični, i nekoi duri i se raduvaat na ovaa kripto zima tvrdejki deka toa e znak na zrelost na pazarot koj inaku mora da ima ciklični fazi, a ne samo faza na ekskpanzija. Blokčejn tehnologiite se vekje razvieni do taa merka što mnogu proekti ne se samo vizii za idninata tuku se praktični rešenija vo realna upotreba (use case). Vo toj smisol optimistite tvrdat deka dobro za celata kriptoindustrija e malku da se pročisti, pa so negoduvanje gledaat na bankrotite i subvenciite za kripto gubitnicite (bailouts).
Tie rabotat vo rudnik…
Vo toj smisol, ako svetot na kripto igrite najmalku e pogoden od sostojbata na pazarot (investitorite se prisutni, produkcijata ne se namaluva), se čini deka rudarite najvekje gubat poradi momentalniot status na kripto industrijata.
Problemot so rudarenjeto e povekjekraten. Najnapred, rudarite do sega bea vo najgolema ekspanzija. Mnogu operacii se multimilionski firmi so golemi dolgovi, zaradi krediti i investicii koi gi podignuvale za da vospostavat što pogolema i pogolema infrastruktura, a vo svetot se pogolemi se baranjata za “proizvodstvo” na kriptoparički.
Imeno, dali rudarot kje ja reši kriptozagatkata i kje dobie pravo da kreira nov blok zavisi od složenosta na mrežata (network difficulty). Složenosta na mrežata neposredno vlijae na složenosta na zadačite koi rudarite moraat da gi rešat, a se meri vo edinica koja se vika haš (hash – h). Od druga strana, hashrate-ot pokažuva kolkava e vkupnata vkalkulirana mokj na opremata koja rudarite ja koristat i se meri so brojot h po edninica vreme (h/s odnosno počesto Mh/s).
Ovaa složenost zavisi od mnogu faktori, a eden od považnite e i prosečnoto vreme za rešavanje na blokot, a na ovoj faktor mnogu vlijae i – brojot na rudarite. Ako brojot na rudarite se zgolemuva, hasrate na mrežata raste, sekoj sleden blok e posložen za rudarenje. Ako brojot na rudarite se smaluva, složenosta opagja.
Osven operativni trošoci, a tuka spagja i dviženjeto na cenata na energijata, na što pak, vlijaat cenite na energensite, za rudarite značajna prečka e i promenata na strukturata na mrežata pa zatoa opremata optimizirana za edna mreža ne može lesno da se prenameni za rudarenje na nekoi drugi parički. Na rudarite ova im e predizvik bidejki se slučuva da moraat da se otarasat od golem broj edinici ra rudarenje (mining rig) i da nabavat nova oprema. Se postavuva prašanjeto dali uspeale da ja otplatat start, a nabavkata sekako bara povekje ili pomalku konstanten priliv na kapital.
Dodeka cenata na paričkite e visoka, ne samo što se isplakja rudarenjeto, tuku i rudarskata operacija može da ostvari priliv na kapital i so prodažba na parički na pazarot. Koga pazarot e vo pad, rudarenjeto e porizično, pa taka problemite na rudarite stanuvaat del od opštata kriza.
A što da pravime nie, nindžite?
Znači, golemite rudarski operacii čii investicii vo infrastruktura se merat vo milioni, momentalno kriziraat. A što se slučuva so malite domašni rudari? Dali se isplakja da se postavat nekolku stari kompjuteri da rmbaat? Što ako ste na samiot početok, dali e prekasno da se započne so domašno rudarenje? Dali poskapo da se investira od merkite?
Pa, eden od motivite za pišuvanjeto na ovoj tekst e i presmetkata što ja napravi eden moj prijatel koj samo što se vpušti vo rudarskite vodi. Koga stavi sè na hartija (kako što sekoj biznis potfat i treba da započne, so planiranje i borevi), rezultatot beše iznenaduvački! [Šokantno! Foto! Video!]
Najnapred treba da se napomene deka ovde kje se zanimavame so mala kukjna varijanta, a ne so seriozna rudarska rabota (vo sekoj slučaj iskustvata na rudari možete da gi doznaete ovde, za toa vekje pišuvavme…). Kako i sekoja rabota, rudarenjeto ima svoi skrieni predizvici koi se pronaogjaat vo iskustvoto, a koi ednostavna presmetka na trošocite i prilivite ne može da gi prikaže. Kako što nikogaš ne e česno da se započne bilo kakov biznis, taka i serioznoto rudarenje e rabota na koja mora da i se posvetite, dobro da ja izučite pred da i se vpuštite i da – učite na greškite (a kje gi ima). Na primer, edna od zabludite e deka rudarenjeto može da se raboti samo taka što kje “uklučiš i kje go zaboraviš”.
Prv čekor: što imaš od oprema?
Okej, odlučivte da ne vložuvate basnoslovni sumi vo profesionalna oprema. Sakate vašata rudarska operacija navistina da bide hobi, domašen eksperiment. Vašiot glaven prijatel kje bidat sajtovite koi kje ja presmetuvaat zarabotkata vo odnos na hashrate-ot, cenata na strujata i sl.
NiceHash najprvin bara vnes na cenata na električnata energija. Prosečnata cena vo Makedonija momentalno e 5 denari po kilovat čas ako premnogu ne se grižite za poniskata tarifa, a trebate, bideji poniskata tarifa e okolu pet pati poeftina od povsokata. Doduše, poniskata tarifa se računa od 22 do 7 časot t.e nokje.
NiceHash potoa, za presmetka, bara da ja vnesete i opremata koja ja koristite. Za žal, opremata koja ovoj sajt ja nudi ne gi pokriva malku zastarenite tehniki, pa kopanjeto bitkoin (BTC) srazmerno so dobar procesor (I5-7600K) i postara kartička (nVidia GTX 960), skoro i da ne se isplakja, bidejki procenkata za zarabotka e okolu 3.5 dolari MESEČNO.
Ako sakate da započnete so rudarenje taka što kje go vpregnete stariot kompjuter, podobra procenka vi nudi BetterHash, bidejki spisokot za oprema e prilično pogolem, pa uspeav da ja najdam svojata stara (no seušte držečka) nVidia GTX 660. Nedostatokot na ovoj sajt e toa što procenkata ja vrši samo po toa kolku dadenata oprema može da nosi prihod, ne računajki gi trošocite. No, ona što BetterHash malku podobro go raboti od prethodniot sajt e toa što nudi nekolku opcii za rudarenje i predlaga koja parička najvekje se isplakja za dadeniot hardver.
Vo ovoj smisol, možebi i najdobriot sajt za presmetki e Whattomine.com koj e i navistina malku zastrašuvački koga kje go zdogledate za prv pat, no vsušnost dava možnost so vnes na hasrate vrednosta i potrošuvačkata na energija na vašata grafička kartička i cenata na strujata da dobiete detalna presmetka i na zarabotkata i na trošocite. Taka se ispostavi deka mojata kutra GTX 660 me frlila vo inus, so negativen prihod od 3 dolari mesečno.
Podobra oprema, sekako, kje vi donese i podobar rezulatat. Vekje so Radeon RX 5700 XT možete da soberete okolu 20 dolari mesečen profit. I sega, glavnata drama e vo toa što na prihodot od rudarenjeto se plakja danok koj sepak go jade ovoj i onaka mal profit, pa mnogu brzo dilemata na maliot kukjen rudar se sveduva na toa da dodava ušte oprema (rigovite obično se pakuvaat vo 8 grafički kartički), što znači i investicija, a toa pak ja zgolemuva skalata na rabotenje od kukjen hobi vo kakva-takva rabota. Problemot e što so postoečkata sostojba na pazarot duri i najmoknite kartički ne go vrakjaat vloženoto pokratko od 400-500 dena. Normalno pod uslov da ja imate seta ostanata oprema…
Vtor čekor: Što da se kopa?
Jasno e deka od doma, bitkoinot (BTC) ne vredi da se kopa. Da, sekako deka nekoj kje se pofali deka na toster pravi ogromen hasrate i deka BTC e isplatliv, no za početnik koj saka da go vpregne svojot star (ili kako što se ispostavuva, ne baš taka drt) kompjuter, bitkoinot sekako ne e rešenie.
Kriptovalutite koi se nudat za domašno rudarenje se… pa, prilično nestabilni. Možete da pročitate kako predlozi da se rudarat i Dogecoin (DOGE), Monero (XMR), Ravencoin (RVN), no se postavuva prašanjeto što ponatamu so tie parički i voglavno za domašna upotreba se preporačuva Ether (ETH).
Što i da izberete, morate da napravite plan kako da gi unovčite svoite makotrpno steknati kriptoparički. So ogled na toa deka ETH može lesno da go prodadete vo Makedonija, toa e ušte edna preporaka za ovaa kriptovaluta.
Zaključak
Sonot za toa kako da go puštite stariot laptop da kopa, a parata da kape, za žal ne e ostvarliv. Dokolku sakate da go podnovite hardverot, pa togaš da go vpregnete stariot kompjuter, domašnoto rudarenje može da bide hobi pod uslov da ne vi smeta što go trošite vremeto i energijata vo postavuvanjeto na opremata, prezemanje na pravni čekori za legalizacija na svoeto hobi (plakjanje danok na dobivka) i slično.
Za poseriozno da go popolnite domašniot budžet, koga-togaš kje morate da se svrtite kon sklopuvanje na vistinska rudarska mašina, pa makar i mala od 8 kartički, a togaš vekje zagazuvate vo prostorot koj vekje ne e hobi.
