Po što kje ja pametime ovaa 2022 godina? Pa, mi se čini deka povekjeto ne bi ni sakale da ja pametat voopšto, pa zatoa bi ja zaboravile što pobrzo. Godinata ja započnavme so rekorden broj zarazeni od korona – nikogaš ne bile povekje odošto ovoj januari. Znam, deluva neverojatno, bidejki samo mesec dena porano koronata skoro i da ja snema, makar samo vo mediumite. Vojnata vo Ukraina, kako i sekoja vojna, go razbudi ona najlošoto kaj lugjeto. Se čini deka globalno se pravat se pogolemi napori što povekje da se profitira od vojnata, a ne taa da se stopira. Energetskata kriza, kako logična posledica od vojnata, samo dopolnitelno ja vloši sostojbata vo svetskata ekonomija, na koja započnaa da i doagjaat za naplata, često preterano drastičnite, merki za borba protiv pandemijata.
Vo celata taa konfuzija, kriptovalutite trebaše da se pokažat vo poln sjaj, zar ne? Vo sekoj slučaj, Bitkoinot nastana kako odgovor na prethodnata finansiska kriza. Sepak, doživeavme krah. Ne pominavme ništo podobro od ostanatite pazari, naprotiv. Ovaa godina pokaža deka našata industrija beše seriozno kontaminirana od lugje koi se tuka od pogrešni pričini. Ne da gi nemaše i izminatite godini, no postoi onaa poznatata “duri koga kje dojde osekata, se gleda koj pliva gol”. Jas lično sum malku i šokiran od ovolkav broj nudisti.
Bajkata za bitkoinot, koj so meseci od negoviot nastanok ne vredeše bukvalno ništo, za potoa za prv pat da bide prodaden po cena od 0.001$ i nekolku godini pokasno da da dojde do desetici iljadi dolari, privleče mnogumina koi pomislija deka takvata bajka kje se povtori. Taka mrzlivi duri i da razmislat zošto taa bajka stana realnost, a nestrplivi da se zbogatat, stanaa lesni meti za izmamnicite. Razni oportunisti, ne premnogu ograničeni so regulativi, ušte pomalku so etički principi, uspešno igraa na kombinacijata od alčnosta i neznaenjeto na investitorite i so začuduvačka brzina zarabotuvaa milioni pa duri i milijardi. Potoa tie pari si gi pozajmuvaa edni na drugi so ubavi kamati, si investiraa edni na drugi vo proektite i na najdobar način pokažaa deka blockchainot kako i sekoja druga tehnologija – e tolku dobra kolku što se dobri onie koj ja koristat. Koga prviot od niv sakal premnogu da si igra, započnuvala verižna reakcija (pak toj “chain”, ne se može bez nego) i namesto kriptovalutite da bidat spas vo vakvi vreminja, potpolno se udavija vo opštoto makroeknomsko sivilo.
Za edna mala država, Srbija, a so nea zaedno i Makedonija, navistina beše mnogu involvirana vo celata taa konfuzija. Celsius praktično nastana kaj niv (ovde se misli za tehničkite rešenija, a ne deka od Srbija se upravuvaše so sredstvata), a pred kraj na godinata nekako i skandalot okolu Lunata uspea povtorno da se vrati vo centarot na vnimanieto na javnosta so informacijata deka Do Kvon navodno se naogja vo Srbija. Čekame da vidime kakvi vrski ima SBF so Srbija, pa da ja kompletirame trilogijata.
Mnogumina zasluženo bankrotiraa, a nezasluženo so sebe gi povlekoa i sredstvata od milioni korisnici koi im veruvaa. Tažno e što nekoi vinovnikot za toa kje go baraat na pogrešno mesto i verojatno dolgo ili trajno kje se držat podaleku od sè kade što se spomnuva “kripto” ili “ blockchain”. Tažno e i toa što pokraj site izmamnici zad rešetki na krajot završi i tvorecot na Tornado Cash aplikacijata. Zar toj navistina e “najloš od site deca”? Poraz na pravniot sistem i pravdata voopšto i toa so tehnički nokaut, ne znam kako poinaku bi go opišal vakviot epilog.
Nam, koi sme i ponatamu prisutni, ni ostana zadačata da gi vadime kostenite od ognot, kostenite koi nekoj drug gi frlil vo nego. Što da pravime, nekoj mora i toa da go raboti. Vo ovaa rekordna za kripto industrijata godina (rekordna po brojot i težini na skandali), ako ništo drugo, barem naučivme deka megjusebno sme različni. Ne e tolku važno so koja brzina rasteme kako industrija kolku što e važno koi se nositelite na toj rast i kakvi im se motivite. Ne možeme da go menuvame svetot dodeka ne go isčistime svojot dvor.
Sepak, ne beše sè taka crno, ima pričini i za optimizam. Posle edna vistinska “španska serija”, kontroverzniot lik Ilon Mask konečno go kupi Tviter. Za sega toa se čini deka e edna mala pobeda za slobodata na govorot posle serija od porazi vo tek na pandemiskite godini. Premalku e za rabotite suštinski da se smenat, no dovolno e da se ima nadež deka slednata godina na ovoj front kje bide podobro.
Otkako El Salvador minatata godina go skrši mrazot, ušte edna država go vovede Bitkoinot kako oficijalna valuta. Dali zaradi toa što drugi toa go napravija ili zaradi toa što ovaa godina sentimentot na pazarot e malku poinalov, Centralnoafrikanskata Republika ni odblisku ne go dobi vnimanieto kako El Salvador. A možebi ednostavno nivniot lider ja nema taa harizma koja nesomneno ja ima Najib Bukele. Se nadevame deka nekoj slednata godina kje ja prodolži nizata.
So početokot na godinata Intel objavi deka vleguva vo Bitkoin rudarenjeto. Vo tek na godinata, nekoi od najgolemite nafteni kompanii pokažaa interes i tie da se vklučat vo toa. Iako godinata beše baš nezgodna za rudarenje, kako zaradi vrtoglaviot pad na pazarot, taka i poradi porastot na cenata na električnata energija, posledniot kvartal od ovaa godina donese rekordni broevi koga se raboti za vkupnata procesorska mokj na Bitkoin mrežata. Ako, pokraj sè, rudarite se optimisti – imame li pravo i nie da ne bideme?
Avtor: Aleksandar Matanović, ECD Co-founder & CEO, MSc in Digital Currency
